Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila je tender za projektovanje i izgradnju Regionalnog centra za pre-tretman i sortiranje otpada u Somboru.
Projekat je deo Programa upravljanja čvrstim otpadom (Serbian Solid Waste), a ugovor obuhvata izgradnju infrastrukturnih objekata i ugradnju fiksne opreme, uključujući biodrajing i sekundarni selekcioni centar.
Investitor projekta je Republika Srbija, dok nadzor nad projektom sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine.
Tender je otvoren do 18. marta.
Program upravljanja čvrstim otpadom u Srbiji
Zajam u iznosu do 75 miliona evra, podeljen u dve tranše, odobren je Srbiji u decembru 2021. godine za Program upravljanja čvrstim otpadom u Srbiji.
Tranša 1, u iznosu od 50 miliona evra, namenjena je finansiranju izgradnje četiri regionalna sistema za upravljanje otpadom („RSUO“) u regionima Kalenić (centralna Srbija), Sombor (severna Srbija), Duboko (zapadna Srbija) i Nova Varoš (zapadna Srbija), kao i povezanih usluga tehničkog konsaltinga.
Tranša 2, od 25 miliona evra, namenjena je izgradnji dva sistema u Pirotu i Sremskoj Mitrovici, kao i višeregionalnog sistema primarne selekcije otpada (odnosno nabavci kontejnera i vozila za sakupljanje otpada) u okviru više regiona.
Trenutno je predviđeno obezbeđivanje dodatnog finansiranja EBRD-a u iznosu do 75 miliona evra, kako bi se Srbiji omogućilo da proširi Projekat izgradnjom i regionalnog centra za upravljanje otpadom u Inđiji.
Projekat podržava unapređenje sistema upravljanja otpadom u Srbiji u skladu sa standardima Evropske unije.
Obuhvata 47 opština i obezbeđuje usluge upravljanja otpadom za više od 1.560.000 stanovnika. Ukupna vrednost investicije procenjuje se na iznos do 300 miliona evra i biće sufinansirana po principu 50:50 sa Francuskom razvojnom agencijom (AFD).
Koliko EBRD ulaže u Srbiju?
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obeležila je prošle godine važan jubilej u Srbiji. Od 2001. godine uložila je više od 10 milijardi evra kroz gotovo 400 projekata.
EBRD-ove investicije donele su korist mnogim delovima zemlje. U Beogradu je Banka finansirala mostove Gazela i Ada, komunalne usluge i obnovu javnih objekata, kao i dva ključna javno–privatna partnerstva, aerodrom i postrojenje za energetsku upotrebu otpada u Vinči.
Širom Srbije, EBRD je značajno ulagao u unapređenje povezivanja, posebno u železnički sektor, i finansirala velike programe modernizacije upravljanja čvrstim otpadom, razvoj zelenih toplovodnih mreža, uvođenje širokopojasnog interneta u ruralne sredine i jačanje inovacionog ekosistema kroz ulaganja u naučno-tehnološke parkove.
Banka je pomogla jačanje otpornosti i likvidnosti energetskog sektora u periodima krize i bila među vodećim akterima u razvoju obnovljivih izvora energije, finansirajući prve vetroparkove, najpre kroz otkupne tarife, a potom i kroz prve dve aukcije za obnovljive izvore energije u Srbiji, koje je EBRD podržao obimnom tehničkom pomoći.
(EUpravo zato)