Primena principa cirkularne ekonomije mogla bi Srbiji da donese ogromne ekonomske koristi, uključujući uštede i dodatne prihode u iznosu od čak 19 do 31 milijarde evra do 2034. godine, navodi se u Predlogu programa razvoja cirkularne ekonomije za period od 2026. do 2030, koji je pripremilo Ministarstvo zaštite životne sredine.
Prema procenama, ovaj model održivog razvoja mogao bi da poveća državni budžet za između 140 i 700 milijardi dinara (1,2 do 5,8 milijardi evra), kroz racionalnije korišćenje resursa, smanjenje otpada i razvoj tržišta sekundarnih sirovina.
Program je planiran za petogodišnji period i biće praćen sa dva akciona plana, a usklađen je sa postojećim domaćim strategijama i ključnim politikama Evropske unije, uključujući Evropski zeleni dogovor i Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju.
Cilj programa je sistemska tranzicija ka cirkularnom modelu privrede, uz podršku privredi i lokalnim samoupravama, unapređenje upravljanja otpadom, razvoj zelenih javnih nabavki i jačanje svesti javnosti.
Poseban fokus stavljen je na industriju, poljoprivredu, građevinarstvo, transport, turizam i ugostiteljstvo.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da potrošnja materijalnih resursa u Srbiji ubrzano raste - za čak 50 odsto između 2021. i 2022. godine, dok Evropska unija beleži pad.
Potrošnja po stanovniku dostigla je 24,6 tona u 2023. godini, znatno iznad rasta u EU. Istovremeno, produktivnost resursa u Srbiji i dalje je višestruko niža nego u Uniji.
Primena programa mogla bi da dovede do smanjenja potrošnje resursa i energije, nižih troškova poslovanja i značajnog rasta zaposlenosti - procenjuje se da bi u narednih devet godina moglo biti otvoreno između 68.000 i 136.000 novih radnih mesta, pre svega u sektoru upravljanja otpadom i reciklaže.
Koristi bi imala i domaćinstva, koja bi zbog dužeg životnog veka proizvoda mogla da ostvare uštede od 370 do 740 miliona evra. Dodatno, očekuje se smanjenje emisija CO₂, što bi poboljšalo konkurentnost domaće privrede i olakšalo izvoz na tržište Evropske unije, gde se sve više primenjuju mehanizmi oporezivanja ugljeničnog otiska.
Predlog programa nalazi se na javnoj raspravi do 25. januara, a Ministarstvo zaštite životne sredine pozvalo je stručnu i širu javnost da dostavi komentare i sugestije. Javno predstavljanje dokumenta zakazano je za danas.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)