Baterijska skladišta električne energije postaju atraktivna kako u Srbiji, tako i u drugim delovima Evrope i sveta.
Najpre postoji potreba da se uskladi raspoloživost obnovljive energije sa cenom i potrošnjom u toku dana. Ne možemo da utičemo na to kada će varijabilni izvori da proizvode manje, a kada više energije, ali tu neravnomernost možemo da „ispeglamo” baterijskim skladištima, prenosi Klima 101.
Druga komponenta koja danas baterijske sisteme čini atraktivnim jeste njihova sve niža cena. Naime, cena baterijskih sistema je od 2015. do 2024. godine opala za oko 75%.
Iskustva sa terena: Solar + baterije u privredi isplaćuju se za 4 do 6 godina
U Srbiji je već realizovano nekoliko većih sistema sa solarnim panelima i baterijama na privrednim objektima i domaćinstvima, gde prevashodni razlog nije bila ušteda na električnoj energiji, već obezbeđenje neprekidnog napajanja kod fluktuacija napona i nestanka električne energije na distributivnom delu. Današnja ulaganja u baterijska skladišta imaju i ekonomsku računicu.
Naime, prema današnjim cenama mini-solarnih elektrana sa baterijskim sistemima, investiciju u solarnu elektranu sa baterijama u Srbiji, kompanije isplate u periodu između 4 i 6 godina. Isplativost zavisi od broja ciklusa koje baterije urade u toku godine.
Međutim, još bolju isplativost koju smo analizirali za jedan privredni subjekt, ima ulaganje sopstvenih sredstava od 20% u solarnu elektranu od 50kW sa baterijama, uz kredit na 5 godina i ratu 600€, gde se uložena sopstvena sredstva vraćaju nakon dve godine, dok je prosečna mesečna ušteda na računu za električnu energiju veća za 60% od iznosa rate kredita.
Ovakvi prikazi ukazuju na veoma atraktivan povrat sopstvenih ulaganja i stabilnije poslovanje subjekata u privredi koji koriste solarne elektrane sa baterijskim skladištem.
Ali baterijski sistemi nisu korisni samo u privredi, već mogu da budu odlično rešenje i za značajno manje solarne kapacitete – kao što su kućni krovovi.
Baterijski sistemi nude različite prednosti – stabilnost, uštedu, ali i balansiranje elektroenergetskog sistema
U Srbiji, najveće interesovanje je za baterijske sisteme kod domaćinstava, gde već postoji značajan broj realizovanih sistema. Zatim slede industrijski i komercijalni objekti, dok potražnja za baterijskim sistemima na prenosnoj mreži tek počinje da se iskazuje kroz upite i zahteve – u slučaju velikih solarnih elektrana, za sada nije počela realizacija ovih sistema.
Međutim, vrlo brzo će započeti i primena baterijskih skladišta na mreži, pošto Elektromreža Srbije (EMS), po usvojenom Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije (član 68b), može odložiti priključenje elektrana većih kapaciteta u slučaju da ne postoji primereno skladište električne energije.
Baterijski sistemi nude različite prednosti, u zavisnosti od toga gde se primenjuju, i njihove veličine.
Kada govorimo o komercijalnim i industrijskim objektima, baterije su dobre za smanjenje vršne potrošnje, povećanje stepena energetske samostalnosti u kombinaciji sa solarnom elektranom, kao i za osiguranje neprekidnog snabdevanja za kritične potrošače, u slučaju nestanka električne energije.
Dodatne koristi koje komercijalni i industrijski sistemi mogu da imaju, to je pružanje pomoćnih usluga za stabilizaciju rada elektrodistributivne mreže, gde se baterija koristi kao usluga za balansiranje mreže, regulaciju frekvencije i napona, na čemu se može ostvariti dodatna zarada. To je nova mogućnost koju su dobili iz industrije aktivni kupci na tržištu električne energije.
Sa druge strane, kućni baterijski sistemi obezbeđuju samo bolje iskorišćenje sopstvenih solarnih kapaciteta, kao i neprekidno napajanje za slučaj nestanka električne energije.
Najzad, baterijska skladišta na mreži služe za veću fleksibilnost mreže za balansiranje rada sistema, praćenjem frekvencije rada mreže, ili praćenjem razlike u ceni električne energije na mreži tokom dana. Prevashodni razlog izgradnje velikih mrežnih baterijskih skladišta je stabilizacija rada mreže preko dana, sa velikim udelom obnovljivih izvora.
Istraživanja pokazuju da kupci-proizvođači mogu pomoći radu energetskog sistema
Postoji deo stručnije javnosti u Srbiji koji smatra da prozjumeri (kupci-proizvođači) ne doprinose poslovanju elektroenergetskog sistema.
Međutim, do sada je urađeno nekoliko relevantnih studija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koje su pokazale koliki je optimalno dimenzionisan broj priključaka mini-solarnih elektrana domaćinstava na jednom srednjenaponskom izvodu, kao i niže gubitke na elektrodistributivnom sistemu gde postoje prozjumeri.
U urbanim delovima zemlje, po broju mogućih priključaka domaćinstava, naši aktuelni kapaciteti su daleko ispod tehničkih ograničenja.
Po aktuelnim podacima Elektrodistribucije Srbije, trenutni ukupni kapaciteti domaćinstava prozjumera su oko 28 MW, sa industrijom ukupno oko 100MW, što je još uvek veoma mala brojka u odnosu za naše energetske potrebe, ali i na cilj da dostignemo 500MW prozjumera do 2030. godine, što je deo zvaničnog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije (INEKP).
Takođe, veliki broj prozjumera iz industrije, koji ne rade tokom dve smene u toku sedmice i subotom, viškove energije predaju upravo onda kada je potražnja za električnom energijom najveća – u popodnevnim satima.
S obzirom da je razvoj prozjumera u Srbiji tek u povoju, mogu se primetiti određene „greške u koracima”: najnoviji podaci EPS govore da su fotonaponski sistemi kod domaćinstava predimenzionisani u 20% slučajeva, što je dovelo do toga da su ova domaćinstva nakon preseka 31.03. predala između 1000kWh i 5000kWh bez nadoknade. To je energija koju su oni praktično poklonili EPS-u.
Umesto prevelikog broja solarnih panela na krovu, bolje je imati jednu bateriju, koja će skladištiti dnevne viškove i koristiti ih, primera radi, u večernjim časovima. To je dozvoljeno i predviđeno i novim Zakonom o energetici.
Baterije postaju važan element sistema baziranih na varijabilnim izvorima kao što su sunce i vetar
Krajem aprila, ispad sistema na Pirinejskom poluostrvu, kada je više od 60 miliona stanovnika bilo oko 10 sati bez električne energije, pokazao je kao jednu od naučenih lekcija neophodnost baterijskih sistema kao sastojka za stabilizaciju frekvencije na prenosu i distribuciji električne energije u uslovima velikog učešća obnovljivih izvora.
Širom zapadne Evrope započinje novi talas u energetskoj tranziciji: zbog učešća varijabilnih izvora koji su postali značajni u energetskom miksu, gde udeo energije sunca i vetra prelazi 70% tokom dana u zemljama kao što su Portugal, Španija, Nemačka, Holandija, Danska, Grčka, baterijska skladišta postaju neophodna komponenta za usklađivanje proizvodnje sa potrošnjom u svakom trenutku.
Time se ostvaruje stabilizacija rada ovakvih sistema prilikom nastanka kraćih poremećaja. Međutim, osim stabilizacije rada sistema, motiv je i zarada.
Očekuje se da će cene baterija i dalje opadati, iz razloga izuzetno velike potražnje i obima proizvodnje poslednjih godina, kako baterija za električna vozila, tako i za energetiku. Kod baterijskih skladišta postoji veća konkurencija između brojnih proizvođača, ali i konkurencija između tehnologija baterija.
Pri razvoju baterijskih sistema, pažnja se posvećuje bezbednosti pri korišćenju ovih sistema, efikasnosti pretvaranja energije, temperaturnom opsegu rada, broju ciklusa rada baterija, gustini energije, mogućnostima reciklaže, ali i – cenama.
Autor teksta je dr Miodrag Vuković - jedan od predlagača i aktivnih protagonista koncepta prozjumera u Srbiji. Predaje na Fakultetu za projektni menadžment u Beogradu i objavljuje radove na naučnim konferencijama i časopisima.
(EUpravo zato/Klima 101)