Atina, najtoplija prestonica kontinentalne Evrope, pod sve većim je pritiskom usled navale turista i ekstremnih letnjih temperatura.
Pošto tokom najprometnijih meseci dolazi sve više posetilaca, vlasti nastoje da zaštite i stanovnike i turiste od velikih vrućina.
Očekuje se da će prestonica Grčke 2025. godine ugostiti rekordnih 10 miliona posetilaca. Međutim, tokom leta temperature redovno prelaze 40°C. Zbog toga je Akropolj, najposećenija znamenitost grada, često zatvoren u najtoplijem delu dana, kako bi se zaštitili i posetioci i zaposleni.
Naučnici upozoravaju da se Mediteran zagreva brže od globalnog proseka, čime se Atina pretvara u žarište.
"Turisti često potcenjuju toplotu. Ne nose vodu ni šešire", rekla je lokalna vodičkinja Iris Plaitakis za CNN.
Atina je već sada jedan od gradova sa najmanje zelenila u Evropi, a visokom gustinom naseljenosti, što je čini posebno ranjivom na toplotne talase. Grad je zbog toga otvorio hitne centre za rashlađivanje, zasadio drveće, osmislio male parkove sa hladovinom i postavio česme sa vodom.
Gradonačelnik Atine, Haris Dukas, kaže da je prilagođavanje klimatskim promenama sada od presudne važnosti.
"Izgradnja otpornosti je pitanje opstanka", rekao je. Cilj je da se pomoću urbanističkog planiranja, poput sadnje mikrošuma i korišćenja materijala koji manje zadržavaju toplotu, smanji subjektivni osećaj temperature za 5°C.
Na duži rok, Atina radi na velikim projektima poput parka Elinikon, koji bi trebalo da postane najveća zelena površina u prestonici. Gradi se na mestu nekadašnjeg gradskog aerodroma i očekuje se da će privlačiti oko milion turista godišnje.
Međutim, kako ima i sve više turista, to dodatno opterećuje lokalnu infrastrukturu, podiže inflaciju i povećava cene nekretnina.
Stanovnici su sve zabrinutiji zbog uticaja turizma na svakodnevni život. Mnogi se plaše da će biti isterani iz svojih domova, a nestašice vode i požari su sve češći.
Turizam ostaje važan deo grčke ekonomije, posebno nakon finansijske krize. Rekordnih 36 miliona turista posetilo je zemlju 2024. godine, a očekuje se da će broj porasti na 40 miliona do 2030. godine. Ipak, zbog rastućih klimatskih rizika, vlasti sada podstiču prolećna i jesenja putovanja, kada je vreme prijatnije.
Za sada, grad nastavlja da se prilagođava kako može. Turistima se savetuje da obilaze muzeje i druge znamenitosti tokom najtoplijih sati, a da obalu i istorijske četvrti istražuju uveče, kada temperature opadnu.
(EUpravo zato/Economic Times)