EU uvodi regulativu koju će kompanije morati da primenjuju: Da li smo spremni za CBAM?

Puna primena CBAM regulative počinje 2026. godine, a šta ona podrazumeva i da li su srpske kompanije spremne za nju, objašnjava nam Milan Veselinov.

Milan Veselinov

29.07.2024.

Jacques Durocher / Panthermedia / Profimedia

Evropska unija (EU) prepoznala je potrebu za dodatnim naporima u borbi protiv klimatskih promena i donošenju mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Jedna od tih mera je i Mehanizam prekograničnog usklađivanja cena ugljenika (CBAM), koji ima za cilj da izjednači uslove za sve učesnike na tržištu, kako domaće tako i inostrane, u pogledu obaveza vezanih za emisije ugljen-dioksida.

Ovaj mehanizam ima dalekosežne implikacije, posebno za industrije koje su intenzivne u emisiji ugljenika, i donosi značajne promene u načinu poslovanja i izveštavanja za proizvođače van EU.

CBAM predviđa da se GHG emisije markiraju i jasno pripisuju proizvodima iz ugljenično intenzivnih industrija koje su obuhvaćene uredbom. Ovim mehanizmom Evropska unija izjednačuje učesnike iz trećih zemalja sa domaćim proizvođačima obuhvaćenim Sistemom trgovine emisionim jedinicama (EU ETS).

Naime, u pojedinim državama van EU proizvođači plaćaju slične naknade, a postoje i države koje još uvek nisu propisale mehanizme naplate i samim tim nemaju nikakav zvanični modalitet koji reguliše naknadu za emitovanje GHG emisija.

Ovakva situacija, po mišljenju EU, dovodi u neravnopravan položaj određene grupe proizvođača i otvara rizik od takozvanog "karbonskog curenja".

Period tranzicije

Puna primena CBAM regulative počinje 1. januara 2026. godine i podrazumeva naplatu svake tone CO2 koja se emituje prilikom proizvodnje, ali i proveru tačnosti izveštavanja.

Šta je "karbonsko curenje"?

"Karbonsko curenje" predstavlja rizik od emitovanja GHG gasova van bilo kog monitoring ili sistema naplate, što potencijalno uzrokuje i relokaciju proizvodnje u države koje nemaju regulisanu naplatu. Rezultat toga je dvostruki izazov:

1. EU kompanije se više oslanjaju na dobavljače iz država koji ne prate i ne naplaćuju GHG emisije, a potencijalno i prebacuju proizvodnju u te države.

2. Ukupne globalne GHG emisije se ne smanjuju, ili se usporeno smanjuju, iz razloga prebacivanja gorepomenute proizvodnje.

Period do kraja 2025. godine je namenjen prilagođavanju kompanija, kako bi imale vremenski ovir da izračunaju svoje emisije i pripreme se za punu primenu regulative. Jedan od ciljeva jeste i da se ovaj period iskoristi i za postavljanje fokusa na proces dekarbonizacije proizvodnje.

Takođe, bitno je naglasiti da se zvanična obaveza izveštavanja i naplate odnosi na uvoznike u EU (preduzeća registrovana u EU, koja uvoze delove proizvoda, poluproizvode i finalne proizvode).

Kako se percepira CBAM u Srbiji? Dosadašnje iskustvo na srpskom tržištu

Iz dosadašnjeg iskustva sa srpskog tržišta, proizvođači koji su obuhvaćeni CBAM regulativom se najviše interesuju za detaljnije informisanje o CBAM-u - na koga se odredba tačno odnosi i koje su propisane obaveze.

Sa druge strane, susrećemo se i sa proizvođačima koji odlažu svoje obaveze i ne veruju u nephodnost poštovanja zahteva ove regulative, kao ni u posledice sa kojima se mogu susresti usled neispunjavanja svog dela obaveze prema kupcima iz EU.

Kazne

Predviđene kazne za pogrešno ispostavljanje informacija, odnosno neustupanje informacija se kreću i do 50 evra po toni GHG emisija. U praksi to može iznositi između 30 i 400 i više tona emitovanih gasova po jednom izvezenom kamionu.

Pored gore pomenutih situacija, naše subjekte na domaćem tržištu bune i brojni pristupi i standardi, te načini kalkulacije GHG emisija, od kojih je CBAM samo jedan pristup.

Šta u suštini znači CBAM za proizvođače van EU?

Proizvođači van EU (zvanično nazvani Operateri instalacija van EU) su u obavezi da svojim kupcima, po zahtevu, dostave informacije ili izveštaj o ugrađenim GHG emisijama u njihovim proizvodima.

To znači da je u velikom broju slučajeva potrebno sačiniti metodologiju procene i izračunavanja GHG emisija, po posebnim CBAM pravilima, sakupiti neophodne podatke o pozicijama emisija, i sačiniti izveštaj koji će biti u okviru CBAM standarda. Verifikacija predstavlja proces provere verodostojnosti podataka dostavljenih u izveštaju od CBAM obveznika, kao i način na koji su podaci prikupljeni i da li je primenjena odgovarajuća metodologija izrade od strane nezavisnog, ovlašćenog i akreditovanog ocenjivača.

Savet srpskim proizvođačima

Poželjno je da se proizvođači iz Srbije, koji potpadaju pod CBAM regulativu, upoznaju sa sistemom i uvedu sistem praćenja i izveštavanja.
Savet svima koji su u obuhvatu CBAM regulative je da se što skorije upuste u proces dekarbonizacije, jer je to način na koji će povećati održivost proizvodnje i smanjiti svoje emisije. Ovi procesi su dugotrajni i zahtevaju vreme, a period naplate GHG emisija po tržišnim cenama CBAM direktiva predviđa već početka 2026. godine.

Proizvođači van EU, nisu u obavezi da dostavljaju kompletne izveštaje carinskom sistemu EU, ali u praksi se susrećemo sa brojnim zahtevima kupaca iz EU, koji zahtevaju da se popuni standardizovani izveštaj po pravilima CBAM-a.

Konkretno za našu uslugu CBAM navigator najviše su se interesovali domaći proizvođači poluproizvoda, koji za svoje potrebe vrše nabavku materijala. Sledeći direktivu, proizvođači van EU su u obavezi da prikupe i podatke o emisijama u toku proizvodnje nabavljenih materijala, kako bi sačinili kompletan izveštaj, tako da možemo reći da je u pitanju posebni postupak.

U ovom delu CBAM obaveze situacija se razlikuje od slučaja do slučaja i budući da nismo, još uvek, naišli na univerzalno objašnjenje za sve proizvode, preporuka je da se obrati posebna pažnja na ovaj deo kalkulacije emisija, kako bi se tačno izračunao ovaj deo emisija za određeni proizvod.