- Poslednji komad leda na Triglavskom glečeru potpuno je nestao, potvrđuju nove fotografije planinskog područja.
- Glečer je godinama ubrzano kopneo zbog ekstremnih vrućina i klimatskih promena, a izgubio je 93 odsto površine između 1983. i 2003. godine.
Poslednji komad leda na slovenačkom Triglavskom glečeru potpuno je nestao, čime je ovaj glečer postao još jedna žrtva vrelog evropskog leta u Alpima.
Nekada moćna ledena masa izgubila je 93 odsto svoje površine između 1983. i 2003. godine, svevši se na manje od jednog hektara pregrejanih stena. Ipak, glečer je nastavio da iznenađuje istraživače, koji su strahovali da će uskoro potpuno nestati, opstajući na planini još dve decenije.
Tokom poslednjih pet godina, u kojima su zabeležene tri najtoplije godine u istoriji evropskih merenja, preostali led istopio se i sveo na nekoliko izdvojenih ostataka.
Do kraja ovog leta, poslednji deo glavne ledene mase imao je svega nekoliko metara. Nove fotografije planinskog područja, snimljene pre i posle snežnih padavina ovog meseca, potvrđuju da na glečeru više nema leda.
Matija Zorn, direktor Geografskog instituta "Anton Melik", izjavio je da Triglav "zauzima centralno mesto u slovenačkom nacionalnom identitetu" i da nestanak glečera predstavlja gubitak važnog izvora podataka i pokazatelja klimatskih promena.
"Svake godine znao sam da će leda biti sve manje. Ali svake godine iznova me je šokiralo koliko ga je zapravo manje bilo", rekao je Zorn.
Toplotni talasi, dodatno pojačani emisijama ugljenika, teško su pogodili Alpe i pretvorili nekada velike, bele glečere u stenovite pustinje nalik Mesečevoj površini, kako ih opisuju naučnici.
Prošlog meseca švajcarski glaciolozi utvrdili su da je ta zemlja u poslednjih pet godina izgubila gotovo petinu svojih ledenih masa, dok je njihova zapremina samo tokom 2026. godine smanjena za 5,5 odsto.
U Sloveniji, koja obuhvata jugoistočni deo Alpa, Triglavski glečer najveći deo svoje površine izgubio je tokom prošlog veka. Istorijske fotografije i dokumenti ukazuju na to da je sredinom 19. veka zauzimao oko 40 hektara. Do 1946. godine, kada su naučnici prvi put sproveli zvanična merenja, njegova površina smanjila se na svega 14 hektara.
Zorn, koji je prva merenja na glečeru obavio 2001. godine, rekao je da je brzina promena bila iznenađujuća čak i tokom decenija u kojima je glečer opstajao uprkos predviđanjima o njegovom skorom nestanku.
Mesto na kojem je nekada morao da stavlja dereze kako bi izbegao klizanje pomeralo se iz godine u godinu, kako se ledena masa povlačila.
"Topljenje je neverovatno. Godine 2002. izvadili smo uzorak leda radi geohemijske analize. Bio je dubok oko pet metara. Već naredne godine stajao sam na istom mestu, ali više nisam bio na ledu, već na goloj steni", rekao je on.
Triglav se nalazi i na slovenačkoj zastavi
Triglav je najviši vrh Slovenije i jedno od najvažnijih obeležja nacionalnog identiteta. U zemlji skijaša i planinara postoji snažno ukorenjeno očekivanje da bi svako bar jednom u životu trebalo da se popne na ovu planinu.
Iako je glečer nestao, naučnici su pronašli led u pećinama ispod Triglava, nakon što je povlačenje ledene mase otkrilo nove pukotine i prolaze. Drugi slovenački glečer, na planini Skuti, takođe se smanjio i istanjio, ali se njegov preostali deo nalazi u većoj senci, zbog čega se očekuje da bi mogao da opstane još nekoliko godina.
Glečeri u francuskim Alpima takođe se ubrzano tope usled klimatskih promena.
Zapadna Evropa ove godine zabeležila je najtoplije leto otkako postoje merenja. Vrućine su, prema procenama, dovele do najmanje 50.000 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom, ali i do velikih ekonomskih gubitaka. Posledice su se kretale od propalih žetvi do prinudnog gašenja elektrana. Naučnici i dalje procenjuju štetu nanetu ekosistemima.
Miha Pavšek, glaciolog i planinski vodič, rekao je da se "priroda menja pred našim očima", ali da ljudi još uvek ne shvataju ozbiljnost tih promena.
"Sa nestankom glečera odlazi i jedan deo mene", rekao je Pavšek, koji poseduje fotografiju svojih roditelja snimljenu na tom mestu 1957. godine. Postoje stvari za koje su ljudi verovali da su večne. Očigledno je da glečeri nisu među njima".
(EUpravo zato)