- Glečer Tvejts, na zapadnom Antarktiku, topi se brže nego što se mislilo i već doprinosi oko 4 odsto globalnog porasta nivoa mora.
- Novo istraživanje kaže da bi do 2100. mogao da podigne nivo mora za još tri centimetra, dvostruko više od ranijih procena.
- U slučaju potpunog urušavanja, njegov nestanak bi dugoročno mogao da podigne nivo mora za oko tri metra i ugrozi priobalne gradove.
Najveći svetski glečer topi se znatno brže nego što su naučnici predviđali, a novo istraživanje pokazuje da bi njegov uticaj na globalni porast nivoa mora mogao biti dvostruko veći od dosadašnjih procena.
Tim glaciologa došao je do ovih saznanja razvijanjem preciznijeg modela koji opisuje procese ispod leda, piše CNN.
Glečer Tvejts na zapadnom Antarktiku predstavlja jednu od ključnih nepoznanica u prognozama porasta nivoa mora. Zbog katastrofalnih posledica koje bi izazvalo njegovo urušavanje, dobio je nadimak "glečer sudnjeg dana". Veličine je Floride i nalazi se na jednom od najnepristupačnijih mesta na Zemlji. Povlači se već decenijama, a njegovo topljenje već sada uzrokuje oko četiri odsto globalnog porasta nivoa mora.
U slučaju potpunog urušavanja, Tvejts sadrži dovoljno vode da sam podigne nivo mora za više od 60 centimetara. Budući da istovremeno deluje i kao prirodna brana koja zadržava ogromnu antarktičku ledenu ploču, njegov nestanak mogao bi vremenom da dovede do porasta nivoa mora od približno tri metra. Takav scenario imao bi razorne posledice po priobalne zajednice širom sveta, od Majamija do Manile.
Šta se događa ispod leda?
Glaciolozi sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu i NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon (JPL) razvili su novi model koji, kako tvrde, bolje odražava stvarno stanje ispod ovog ledenog diva. Brzo povlačenje Tvejtsa pokreću procesi u području njegove linije uzemljenja, odnosno tačke na kojoj se led odvaja od morskog dna i počinje da pluta. Dosadašnji modeli uglavnom su tretirali tu liniju kao fiksnu i stabilnu.
"Shvatili smo da je situacija ispod najvećih svetskih glečera koji se završavaju u okeanu drugačija“, rekao je glavni autor studije Matija Poineli, naučnik sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu.
Satelitski podaci otkrivaju da je ta zona široka i po nekoliko kilometara, a u nju morska voda neprestano ulazi i izlazi u skladu sa plimom i osekom.
Ovaj proces podiže i spušta debeli sloj leda. Poineli objašnjava da to omogućava relativno toploj okeanskoj vodi da prodre "duboko ispod ledenih ploča i izazove intenzivno topljenje".
Glečer bi mogao naglo da se povuče
Kada su naučnici prilagodili modele i uključili koncept zone uzemljenja, otkrili su da bi Tvejts do 2100. godine mogao da doprinese porastu nivoa mora za čak tri centimetra. To je dvostruko više od ranijih procena, čak i bez daljeg globalnog zagrevanja, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications.
Tlo ispod Tvejtsa naginje se ka unutrašnjosti kontinenta, što znači da topljenje izlaže sve veću površinu leda toploj vodi. Situaciju donekle stabilizuju dva podvodna grebena koja usporavaju oticanje leda u okean. Međutim, studija je pokazala da procesi u zoni uzemljenja ubrzavaju odvajanje leda od većeg grebena Muginot. Postoji 60 odsto verovatnoće da će se led potpuno odvojiti od tog grebena do kraja veka, nakon čega bi glečer mogao naglo da se povuče.
"Rezultati ukazuju na veći rizik od obalnih poplava u narednim decenijama nego što se očekivalo", rekao je Erik Rinjo, jedan od autora studije i profesor na Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu.
Potrebna su dodatna istraživanja o topljenju glečera Tvejts
Ted Skambos, naučnik iz Centra za posmatranje Zemlje na Univerzitetu Kolorado u Bolderu, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da bi ovi nalazi mogli "potpuno da promene način na koji predviđamo porast nivoa mora usled topljenja Tvejtsa".
Ipak, on i drugi stručnjaci upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja. Pre svega, neophodno je prikupiti neposredne podatke ispod samog glečera kako bi se u potpunosti razumeli efekti različitih procesa topljenja.
"Činjenica je da još mnogo toga moramo da otkrijemo o procesima u zoni uzemljenja kako bismo mogli pouzdano da predvidimo kojom brzinom će se led gubiti", izjavio je Robert Larter, morski geofizičar iz Britanskog antarktičkog instituta koji takođe nije učestvovao u studiji. Dodao je da je okruženje ispod Tvejtsa, kojem je izuzetno teško pristupiti, još složenije nego što je opisano u radu.
Rinjo kaže da je sledeći korak prikupljanje podataka neposredno sa linije uzemljenja.
Naučnici planiraju da otputuju tamo 2028. godine i postave instrumente za merenje protoka morske vode.
"Već decenijama znamo kako klimatske promene utiču na osetljive ledene ploče. Ali ono što smo poslednjih godina saznali o procesima ispod glečera poput Tvejtsa još više zabrinjava“, rekao je Rinjo.
Istakao je da svet mora hitno da smanji zagađenje koje zagreva planetu kako bi se ograničile posledice, ali je upozorio i na sledeće: "Čak i ako to učinimo, možemo očekivati viši nivo mora u budućnosti zbog štete koja je već naneta".
(EUpravo zato/CNN)