- Avgust 2026. bio je najtopliji i drugi najsušniji od početka merenja u Srbiji, a rekord iz 1952. oboren je drugi put za tri leta.
- Studija Fizičkog fakulteta pokazuje da je ovako topao avgust danas oko 39 puta verovatniji nego u klimi iz pedesetih godina prošlog veka.
Prema objavljenom biltenu RHMZ-a, avgust 2026. upisan je u istoriju meteoroloških merenja u Srbiji kao najtopliji i drugi najsušniji avgust od kada postoje merenja.
Protekli avgust oborio je rekord iz avgusta 2024. godine, kada je, samo dve godine ranije, nadmašen dugogodišnji rekord iz avgusta 1952. Drugim rečima, rekord koji je „stajao” pune 72 godine oboren je dva puta u samo tri leta.
Kako bi utvrdio koliko su klimatske promene doprinele ovom učestalom obaranju rekorda, tim sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu uradio je studiju atribucije.
"Avgust kakav smo imali ove godine bio bi u klimi iz 1950. godine gotovo nezamisliv događaj, koji bi se u proseku očekivao jednom u oko 279 godina”, objašnjava dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
„Međutim, u današnjoj, izmenjenoj klimi ovakav događaj može se očekivati približno jednom u sedam godina.” To znači da su klimatske promene povećale verovatnoću ovako toplog avgusta oko 39 puta.
Studije atribucije imaju za cilj da utvrde u kojoj meri su klimatske promene doprinele konkretnom vremenskom ekstremu, na primer koliko su toplotni talas učinile verovatnijim ili intenzivnijim, a ovi rezultati stavljaju rekordni avgust 2026. u širi kontekst.
Klimatske promene ne znače samo postepeni porast prosečnih temperatura, već menjaju i same ekstreme, pa veoma topli meseci i toplotni talasi postaju sve češći.
Kada se sumiraju posledice ovako toplog avgusta i prateće suše, opšti zaključak je jasan, rekordni avgust 2026. nije samo meteorološka zanimljivost, već upozorenje.
„Zato je za zdravlje ljudi, poljoprivredu, energetiku, vodne resurse i svakodnevni život važno prilagođavanje na nove i posebno buduće uslove”, navodi dr Đurđević, „kao i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.” Što se emisije brže budu smanjivale, to će biti manji rizik da današnji ekstremi postanu još češći i intenzivniji u decenijama koje dolaze. U suprotnom, prilagođavanje će u budućnosti postati još teže i još skuplje.
Istraživanje je sprovedeno korišćenjem metodologije koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution. Analizu je pripremio tim istraživača sa studijske grupe Meteorologija Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
(EUpravo zato/Fizički fakultet)