Požar koji je zahvatio više od 3.500 hektara Deliblatske peščare i dalje nije u potpunosti ugašen, a gašenje otežavaju jak vetar, peskovito tlo, gusto rastinje i izuzetno nepristupačan teren.
Sa vatrenom stihijom bori se lokalno stanovništvo, vatrogasci, volonteri, uz pomoć helikoptera i aviona.
Za obnovu Deliblatske peščare biće potrebne godine, a za pojedine delove šumskog ekosistema i decenije. Proces obnove najpre zahteva uklanjanje oštećenih stabala i procenu štete, a potom pošumljavanje, naveo je dekan Šumarskog fakulteta Branko Stajić.
U razgovoru za RTS, dekan Šumarskog fakulteta je istakao da prvi korak mora biti detaljna procena stanja na terenu.
Najpre ukloniti oštećena stabla i mapirati teren
Nakon gašenja požara, opasnost ne nestaje, pojedina žarišta mogu ponovo da se aktiviraju, a polusuva i oštećena stabla predstavljaju dodatni rizik i za zdrave delove šume.
"Još uvek postoje ozbiljne opasnosti da će se ponovo pojaviti mali požari na pojedinim mestima. Nakon toga je potrebno proveriti svako to poluspaljeno drvo. Taj gorivi materijal koji je ostao, suva stabla, polusuva stabla, trebalo bi polako da se uklanjaju", rekao je Stajić.
Oštećena stabla mogu postati žarište za pojavu i širenje insekata, pre svega potkornjaka, koji napadaju oslabljena stabla i mogu ugroziti okolne zdrave šume.
"Potrebno je sa stepenom oštećenja, sa ostacima, detektovati zatečeno stanje i na bazi toga ući u pripremu za sanaciju tog područja".
Neophodno je sačekati da se zemljište stabilizuje, da se pesak ohladi i da počne prirodna revitalizacija, a prerano pošumljavanje može biti kontraproduktivno.
"Sve zavisi od jačine požara i od toga šta je ostalo posle tih požara. Sva ta polusuva, izgorela, poluzgorela stabla moraju se ukloniti i poseći. Mora se detektovati stepen njihovog intenziteta, štete od požara. Zatim sve ono što je po zemlji ukloniti i sačekati da se zemljište smiri, da se pesak ohladi, da se polako revitalizuje", objasnio je dekan.
Prve mlade šume za pet do deset godina
Brzina obnove zavisiće od toga koji je deo ekosistema uništen. Za povratak šumskog ekosistema biće potrebno znatno više vremena.
"Prizemna vegetacija i travnate formacije mogu to relativno brzo. Taj proces bi se sastojao od prirodne revitalizacije na onim mestima koja su najbolje očuvana. Na onim mestima gde ima malo trave i zelenila, tu bi se mogao raditi neki podsticaj prirodnoj revitalizaciji, a na onim mestima gde je to sasvim uništeno i gde dolazi šumska vegetacija, tu bi morali raditi pošumljavanje", naveo je Stajić i istakao da je za travnatu i žbunastu vegetaciju potrebno nekoliko godina, dok bi se mlada bagremova šuma mogla formirati za pet do deset godina, a borovim šumama bi, prema njegovoj proceni, bilo potrebno oko deset do dvadeset godina.
Oporavak će trajati decenijama
Stajić navodi da se na Šumarskom fakultetu već analizira koje su vrste pogodne da podnesu sve ekstremnije klimatske uslove, kako bi bile pogodne za pošumljavanje.
"Iznenađujuće je da sigurno neke vrste drveća koje se sada koriste u takve svrhe neće biti u stanju da odgovore na ove uslove i neće moći da se adaptiraju", upozorio je dekan i dodao:
"Bor je takva vrsta da može da uspeva na najgorim, najtežim staništima gde nijedna druga vrsta, pa čak ni druga kultura, ne može da uspe".
Uprkos ogromnim razmerama požara, Stajić kao najvažniju činjenicu izdvaja to što nije bilo ljudskih žrtava i što su objekti okolnog stanovništva ostali sačuvani.
"Posledice svega ovoga će biti velike za ekologiju, za ekonomiju, za šumarstvo, za sve pojedince koji se tamo nalaze, ali i za celo društvo", zaključio je profesor Branko Stajić.
(EUpravo zato/RTS)