Raslet oko vlasničke strukture nad Naftnom industrijom Srbije, uskoro bi mogao biti okončan, u čiju korist govore i novi podaci kompanije MOL, ali se još uvek čeka na konačnu saglasnost.
Odobrenje koje je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) izdala mađarskoj naftnoj kompaniji MOL predstavlja važan pomak u procesu potencijalnog preuzimanja Naftne industrije Srbije, ali ne znači da je kupoprodajna transakcija završena, navela je urednica Biznisa, Radojka Nikolić i istakla da je reč o međukoraku koji omogućava prenos akcija u privremeni režim i zvanične pregovore sa ruskim vlasnicima, dok će za konačnu realizaciju posla biti potrebne dodatne saglasnosti.
Ona je objasnila da su novom licencom odobrene dve stvari – prenos akcija NIS-a koje su u vlasništvu ruske strane na privremeni račun kompanije MOL Serbia Investment, kao i mogućnost da MOL zvanično pregovara sa ruskim državnim organima i vlasnicima o kupovini NIS-a.
"Na tom računu akcije će biti zamrznute i njima nema pravo upravljanja ni ruska strana, a ni MOL do okončanja transakcije. Drugi deo odobrenja odnosi se na to da sada MOL može zvanično da pregovara sa državnim organima Rusije, odnosno ruskim vlasnicima, i da traži od njih dozvolu za kupovinu NIS-a", istakla je Nikolić.
Time se, tek sada otvara prostor da ruska strana zvanično potvrdi da li prihvata prodaju ili ne, s obzirom na to da ugovor o kupovini do sada nije bio zaključen.
Rusija i dalje može da zaustavi prodaju
Iako je odobrenje OFAK-a korak u pozitivnom pravcu, pred MOL-om je period u kojem mora da prikupi potrebnu dokumentaciju i saglasnosti, uključujući i zvanično odobrenje ruske strane da prihvata ponudu za prodaju NIS-a.
"Može da zakoči ruska strana ako u ovom trenutku kaže: 'Mi ne želimo da prodamo.' Ugovor tada nije sklopljen, nije postignut, i otuda sve vreme dobijamo ove licence o produženju sankcija i produženju snabdevanja, u očekivanju konačnog dogovora", objasnila je Nikolić.
Prema njenim rečima, MOL bi do 28. februara naredne godine trebalo da priloži dokumentaciju koja će potvrditi da postoje uslovi za završetak transakcije, a među njima moraće da bude i saglasnost ruskih vlasnika.
Pored toga, mađarskoj kompaniji potrebne su i dozvole institucija za zaštitu konkurencije u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Evropskoj uniji.
MOL u Srbiji ima oko 70 benzinskih stanica, dok NIS raspolaže sa više od 300, pa bi njihovo objedinjavanje značilo nešto manje od 400 stanica, u odnosu na ukupno više od 1.500 koliko ih ima na domaćem tržištu.
"To nije monopolska pozicija. Ako se pogleda tržište, NIS je pre ovoga pokrivao negde oko 80 odsto tržišta, dok je sada taj udeo spao na oko 50 do 60 odsto. Dakle, tu ne očekujem problem".
Ona dodaje da MOL, iako značajna kompanija za region, nije među najvećim evropskim energetskim kompanijama.
Energetska stabilnost i transparentnost poslovanja ostaju ključni
Govoreći o zahtevima za transparentnost pregovora i postojanje rezervnog scenarija za rešavanje problema NIS-a, Nikolić ističe da je uvid javnosti u poslovanje energetskog sektora važan za stabilnost čitave ekonomije.
"Energente treba posmatrati kao najvažniji segment za opstanak jedne ekonomije. Da biste imali dobar energetski sektor, javnost mora da ima uvid u njegovo poslovanje i sve mora da bude podložno kontroli i racionalnom ponašanju. Zato se i traži transparentnost i mislim da je to sasvim u redu", navela je glavna i odgovorna urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar".
Nikolić smatra da se pitanje sankcija NIS-u ne može posmatrati odvojeno od širih geopolitičkih odnosa između Vašingtona i Moskve, a kada je reč o narednim koracima, Nikolić ističe da je najvažnije što je proces pokrenut u smeru konačnog rešenja, ali upozorava da odobrena licenca ne predstavlja završetak posla.
Osvrćući se na kretanje cena goriva, ona je navela da se cena barela nafte kretala između 97 i 102 dolara i da, prema njenoj proceni, nije bilo razloga za promenu maloprodajnih cena na domaćim pumpama.
(EUpravo zato/RTS)