- Cena prirodnog gasa u Evropi približila se 100 evra po megavat-satu, što je najviši nivo od kraja 2022. godine, a na rast utiču sukob na Bliskom istoku i veća potražnja pred zimu.
- Na holandskom TTF-u gas je skočio na 97,64 evra, dok su evropska skladišta, posebno u Nemačkoj, slabije popunjena nego prošle godine, što dodatno podiže pritisak na tržište.
Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu približila se granici od 100 evra po megavat-satu, dostigavši nivo koji nije zabeležen još od kraja 2022. godine. Rast cena posledica je poremećaja u snabdevanju usled sukoba na Bliskom istoku, ali i pojačane potražnje za gasom zbog priprema za predstojeću zimsku sezonu.
Referentna cena gasa na holandskom čvorištu TTF, koje predstavlja jedno od najvažnijih merila za trgovinu gasom u Evropi, porasla je na 97,64 evra po megavat-satu za isporuku u narednih mesec dana. To je gotovo tri odsto više u odnosu na prethodno trgovanje u petak, prenosi SEEbiz.
Poskupljenje je posebno izraženo tokom oktobra, kada je cena gasa porasla za približno trećinu. U poređenju sa početkom godine, vrednost ovog energenta više je nego utrostručena, navodi nemačka novinska agencija DPA.
Sukob na Bliskom istoku ugrožava snabdevanje
Jedan od glavnih razloga za rast cena jeste rat u Iranu, koji je ozbiljno poremetio pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz. Ovaj prolaz ima ključnu ulogu u globalnoj trgovini energentima, uključujući transport tečnog prirodnog gasa.
Svako ograničenje prolaska brodova kroz ovu stratešku rutu pojačava zabrinutost na tržištima zbog dostupnosti energenata i mogućih problema u snabdevanju. Takva neizvesnost utiče na kretanje cena, posebno u Evropi, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz gasa.
Poslednji put cene su zabeležile ekstreman rast na početku rata u Ukrajini, kada su premašile 300 evra po megavat-satu. Iako je sadašnja cena znatno niža od tadašnjeg maksimuma, novi rast ponovo otvara pitanje troškova energije za evropske privrede i domaćinstva.
Pripreme za zimu dodatno podižu potražnju
Pored geopolitičkih rizika, na tržište utiče i nastojanje evropskih zemalja da popune skladišta gasa pred zimu. Države nastoje da obezbede dovoljne rezerve za grejanje domaćinstava, proizvodnju električne energije i potrebe industrije tokom hladnijih meseci.
Nemačka, jedna od najvećih evropskih potrošača gasa, poslednjih nedelja intenzivirala je aktivnosti na popunjavanju svojih skladišnih kapaciteta. Prema navedenim podacima, njene rezerve trenutno su popunjene nešto više od 61 odsto, dok je u istom periodu prošle godine taj udeo iznosio oko 75 odsto.
Niži nivo zaliha u odnosu na prethodnu godinu povećava potrebu za dodatnim nabavkama, što u uslovima ograničene ponude može dodatno da podstakne rast cena.
Poskupljenje se postepeno prenosi na potrošače
Rast veleprodajnih cena gasa stvara dodatni pritisak na domaćinstva i kompanije, ali se promene na tržištu ne odražavaju odmah na sve račune. Snabdevanje se često zasniva na dugoročnim ugovorima, pa je potrebno određeno vreme da se više nabavne cene prenesu na krajnje korisnike.
Koliki pritisak to može da predstavlja pokazuje primer nemačke pokrajine Baden-Virtemberg, gde je gas za domaćinstva u prethodnih 12 meseci poskupeo za 22 odsto, prema analizi portala Verivox.
Ukoliko se rast cena na evropskom tržištu nastavi, dodatni troškovi mogli bi da opterete energetski intenzivne industrije, povećaju troškove poslovanja i uspore oporavak pojedinih privrednih sektora.
Dalje kretanje cena zavisiće pre svega od razvoja sukoba na Bliskom istoku, normalizacije transporta kroz Ormuski moreuz i brzine kojom evropske zemlje budu obezbeđivale zalihe za zimu. U takvim okolnostima, stanje na tržištu gasa ostaje jedan od važnih faktora koji će uticati na energetske troškove tokom narednih meseci.
(EUpravo zato)