Katar, koji je godinama gradio reputaciju možda i najstabilnijeg energetskog izvoznika na svetu, našao se u centru sukoba uprkos tome što formalno nije bio jedna od zaraćenih strana. Napadi na industrijski kompleks Ras Lafan, najveći LNG izvozni centar na planeti, predstavljali su šok za energetska tržišta i otvorili pitanje da li će Katar uspeti da se relativno brzo oporavi ili je svet ušao u period dugotrajnog poremećaja u snabdevanju gasom.
U prvim danima sukoba postojala je nada da je najveći deo štete ograničen na privremene prekide rada, logističke probleme i zatvaranje Ormuskog moreuza. Međutim, nakon kasnijih udara i detaljnijih procena postalo je jasno da su određeni ključni kapaciteti zaista fizički pogođeni i ozbiljno oštećeni.
Katar je pre rata imao jednu od najmoćnijih LNG infrastruktura na svetu, sa oko 77 miliona tona godišnjeg izvoznog kapaciteta i planovima za dodatnu ekspanziju kroz projekte North Field East i North Field South. Ta infrastruktura nije važna jedino za Katar, već i za energetsku bezbednost Evrope i Azije koje su veliki kupci ovog energenta. Evropske države su nakon smanjenja uvoza ruskog gasa postale znatno zavisnije od katarskog LNG-a, dok su zemlje poput Japana, Južne Koreje, Indije, Pakistana i Bangladeša godinama među najvećim kupcima katarskog gasa. Upravo zbog toga su napadi na Ras Lafan izazvali globalnu paniku, jer je tržište vrlo brzo shvatilo da ne postoji jednostavna zamena za toliki obim izvoza.
Prvi talas problema nije nastao direktno zbog uništenja infrastrukture, već zbog spomenutog zatvaranja Ormuskog moreuza i straha brodarskih kompanija i osiguravača. Katar je praktično zavisan od prolaska LNG tankera kroz Ormuz i u trenutku kada je Iran zapretio potpunom blokadom prolaza, veliki broj tankera prosto je prestao da uplovljava u region. QatarEnergy je tada proglasio force majeure na deo ugovora, a pojedine isporuke za Italiju, Belgiju, Južnu Koreju i Kinu bile su suspendovane.
Ipak, mnogo ozbiljniji problem nastao je sredinom marta kada su iranski projektili pogodili delove Ras Lafan industrijskog kompleksa i izazvali veliku materijalnu štetu na infrastrukturi. Prema procenama QatarEnergy-ja i više međunarodnih izvora, pogođena su najmanje dva LNG "train-a", odnosno proizvodne linije za tečni gas, kao i određeni pomoćni sistemi vezani za preradu i skladištenje. Ukupno je izbačeno iz funkcije oko 12,8 miliona tona godišnjeg LNG kapaciteta, što predstavlja približno 17 odsto ukupnog katarskog izvoza LNG-a.
Važno je razumeti da LNG infrastruktura nije isto što i obična rafinerija ili naftni terminal. Postrojenja za tečni gas predstavljaju izuzetno kompleksne industrijske sisteme koji rade na ekstremno niskim temperaturama i koriste sofisticiranu opremu za kompresiju, hlađenje i skladištenje. Zamena pojedinih delova može da traje i mesecima ili čak godinama, a posebno kada se radi o velikim kriogenim sistemima koje proizvodi relativno mali broj uže specijalizovanih kompanija u svetu. Upravo zbog toga su procene o vremenu oporavka veoma konzervativne.
Sam direktor QatarEnergy-ja Sad al-Kabi izjavio je da bi potpuna sanacija mogla da traje između tri i pet godina.
Oporavak izvoza
Međutim, kada se govori o oporavku izvoza, važno je napraviti razliku između potpunog oporavka kapaciteta i delimičnog vraćanja izvoza na tržište. Katar verovatno neće čekati pet godina da bi obnovio značajan deo izvoza. Mnogo je realnije očekivati postepeni oporavak kroz nekoliko faza. Prva faza već se vidi kroz pokušaje stabilizacije pomorskih ruta i delimičnog vraćanja tankerskog saobraćaja nakon prekida najvećih sukoba. Neke procene govore da bi deo izvoza mogao da se normalizuje već nekoliko nedelja nakon dugoročnijeg primirja i smirivanja situacije u Ormuzu.
Druga faza odnosi se na privremene tehničke popravke i reorganizaciju proizvodnje. Katar ima određenu fleksibilnost unutar svog sistema i moguće je da će deo proizvodnje biti redistribuiran na neoštećene kapacitete. Takođe, država ima ogromne finansijske rezerve i političku volju da hitno nabavlja zamensku opremu i angažuje najveće svetske energetske kompanije brzo. Za razliku od mnogih drugih država, Katar raspolaže sa stotinama milijardi dolara vrednih investicionih fondova i praktično može da finansira gotovo neograničenu rekonstrukciju bez ozbiljnog fiskalnog udara.
Ipak, postoji nekoliko razloga zbog kojih potpuni oporavak neće biti brz. Prvo, bezbednosna situacija u regionu ostaje nestabilna izvesno i nakon završetka sukoba. Čak i ako se rat formalno smiri, investitori, osiguravajuće kuće i brodarske kompanije nastaviće da region posmatraju kao visokorizičan. Drugo, određena oprema ima veoma duge rokove proizvodnje. Treće, deo radova verovatno ne može ni da počne dok postoji mogućnost novih napada. Upravo zbog toga je QatarEnergy naglasio da su pojedini procesi rekonstrukcije praktično "zamrznuti" dok god postoji ozbiljna vojna pretnja.
Posledice po globalno tržište
Posledice po globalno tržište već su izrazito ozbiljne. Cene gasa u Aziji i Evropi vidno su skočile nakon udara na Ras Lafan, dok su pojedine evropske države ubrzano tražile alternativne izvore snabdevanja. Interesantno je da se deo tržišnog šoka ublažio zahvaljujući rastu američkog LNG izvoza i novim kapacitetima u SAD-u. Projekti poput Golden Pass terminala u Teksasu donekle su amortizovali gubitak katarskog gasa.
Upravo tu se vidi jedna od ključnih posledica rata. Čak i ako Katar obnovi većinu kapaciteta, globalno tržište će verovatno postati manje zavisno od jednog centra proizvodnje.Evropske države će pokušavati da dodatno diverzifikuju snabdevanje, dok će SAD nastaviti agresivno širenje LNG izvoza. Katar će verovatno ostati energetska supersila, ali će njegova reputacija "apsolutno sigurnog snabdevača" biti trajno narušena zbog regionalnog konteksta. Rat je pokazao da čak ni najbogatije i najbolje zaštićene zalivske države nisu imune na regionalni sukob, ukoliko se desi.
Visok stepen otpornosti
Sa druge strane, ne bi trebalo potceniti ni sposobnost Katara da se oporavi. Radi se o državi sa relativno malim brojem stanovnika, ogromnim finansijskim rezervama i jednim od najorganizovanijih energetskih sektora na svetu. Katar je već ranije pokazao visok stepen otpornosti tokom blokade od strane Saudijske Arabije i drugih zalivskih država između 2017. i 2021. godine. Tada je takođe postojao strah da će katarska ekonomija doživeti težak udar, ali je Doha uspela da reorganizuje logistiku, pronađe nove trgovinske pravce i čak dodatno ojača svoju poziciju. Upravo zbog toga je verovatno da će i sada Katar uspeti da obnovi značajan deo izvoza brže nego što najpesimističnije procene predviđaju.
Ne bi trebalo potceniti ni sposobnost Katara da se oporavi. Radi se o državi sa relativno malim brojem stanovnika, ogromnim finansijskim rezervama i jednim od najorganizovanijih energetskih sektora na svetu.
Najrealniji scenario jeste da će se deo izvoza normalizovati relativno brzo, možda već tokom narednih meseci nakon dugoročnijeg smirivanja sukoba, ali da potpuni povratak na prethodni nivo kapaciteta neće biti moguć godinama. Takođe, pojedini planovi za buduće širenje proizvodnje gotovo sigurno će kasniti. Rat je pokazao da su energetska postrojenja u Zalivu mnogo ranjivija nego što se ranije pretpostavljalo i da savremeni sukobi više nisu fokusirani samo na vojne ciljeve, već i na infrastrukturu koja održava globalnu ekonomiju i koja možda nema nužno ključan vojni značaj. Katar će verovatno ostati jedan od ključnih LNG igrača sveta, ali nakon ovog rata više neće biti posmatran kao gotovo nedodirljiva energetska tvrđava kakvom je delovao tokom prethodne decenije.