- Gotovo 50 miliona ljudi u EU nema dovoljno novca da zimi adekvatno zagreje domove, dok rast cena gasa i nova energetska kriza pojačavaju pritisak na potrošače.
- Ministri energetike nisu postigli dogovor o zaštiti građana, a spor je izazvao predlog o većem porezu na gas; 13 država traži njegovo povlačenje.
- EU razmatra subvencije, niže poreze i ograničenje cena, uz dugoročna ulaganja u obnovljive izvore, mrežu i skladištenje energije.
Gotovo 50 miliona ljudi u Evropskoj uniji nema dovoljno novca da tokom zime adekvatno zagreje svoje domove. Zbog rasta cena energenata, ratnih sukoba i neizvesnosti na svetskom tržištu, evropske zemlje suočavaju se sa novim talasom energetske krize. Iako se ne očekuje nestašica gasa i nafte, sve veći problem predstavlja njihova cena, koju mnogi građani više ne mogu da priušte.
Ministri energetike zemalja EU sastali su se 29. oktobra u Luksemburgu kako bi razgovarali o tome kako da ublaže rast troškova tokom predstojeće zime.
Cena gasa na veleprodajnom tržištu približila se nivou od 100 evra po megavat-satu, a evropski komesar za energetiku Dan Jergensen upozorio je da gotovo 50 miliona građana EU ne može adekvatno da zagreje svoje domove.
Ipak, sastanak nije doneo konkretan dogovor o zaštiti potrošača. Najveća neslaganja izazvao je predlog Evropske komisije o povećanju poreza na gas radi podsticanja prelaska na čistije izvore energije.
Trinaest država, među kojima su Nemačka i Italija, zatražilo je povlačenje tog predloga, upozoravajući na dodatno opterećenje građana sa nižim primanjima.
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa trebalo bi da stupi na snagu u januaru 2027. godine, dok pojedine zemlje, poput Italije, razmatraju i sopstvene mere za ograničavanje cena. Konačan dogovor o zajedničkim merama EU očekuje se u decembru.
Zašto Evropi preti novi talas energetske krize?
Evropsko energetsko tržište nalazi se pod pritiskom zbog rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku. Cena gasa nedavno je premašila 97 evra po megavat-satu, što je najviši nivo još od 2022. godine.
Pre početka rata u Ukrajini, Rusija je obezbeđivala oko 45 odsto ukupnog uvoza gasa u EU. Do 2025. godine taj udeo pao je na približno 12 odsto, zbog čega su evropske zemlje morale da pronađu nove dobavljače, pre svega Norvešku, SAD i Alžir.
Dodatni problem nastao je krajem 2024. godine, kada je istekao sporazum o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine. Tim putem je tokom 2024. godine u Evropu isporučeno oko 15 milijardi kubnih metara gasa.
Evropa je jeftiniji gas iz ruskih gasovoda u velikoj meri zamenila skupljim tečnim prirodnim gasom, koji se doprema brodovima. Zbog toga je mnogo više izložena promenama cena na svetskom tržištu i geopolitičkim krizama.
Situaciju dodatno komplikuju sukobi na Bliskom istoku. Kroz Ormuski moreuz prolazi gotovo petina svetskih isporuka tečnog prirodnog gasa. Poremećaji u pomorskom saobraćaju nakon izbijanja rata uticali su na izvoz velikih proizvođača, poput Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, isporuke tečnog gasa iz ovih zemalja bile su od marta do juna 2026. godine manje za oko 35 milijardi kubnih metara u odnosu na isti period prethodne godine.
Ni stanje u evropskim skladištima nije ujednačeno. Krajem oktobra rezerve gasa u EU bile su popunjene oko 75 odsto. Nemačka je imala zalihe na nivou od približno 62 odsto kapaciteta, Holandija oko 65 odsto, dok su italijanska skladišta bila popunjena više od 90 odsto.
Zemlje sa manjim rezervama mogle bi tokom zime da budu prinuđene da kupuju dodatne količine gasa, upravo u periodu kada su potražnja i cene najviše.
Koje mere EU razmatra za zaštitu građana?
Na sastanku 29. oktobra ministri energetike razgovarali su o dva ključna pitanja: kako smanjiti račune za struju i kako obezbediti dovoljno gasa tokom zime 2026/2027. godine.
Jedan od predloga Evropske komisije, predstavljen u julu 2026, odnosi se na promenu načina obračuna troškova korišćenja električne mreže. Ti troškovi obuhvataju izgradnju, održavanje i funkcionisanje dalekovoda i druge energetske infrastrukture, a čine oko četvrtine prosečnog računa za struju u domaćinstvima EU.
Cilj je da se postojeća infrastruktura koristi efikasnije, uz pomoć pametnih brojila, digitalnih sistema i boljeg upravljanja potrošnjom, umesto da se stalno ulaže u skupu izgradnju novih kapaciteta.
To bi moglo da podstakne građane i kompanije da električnu energiju koriste u periodima manje potrošnje. Na primer, punjenje električnih automobila tokom noći, umesto u večernjim satima kada je potrošnja najveća, moglo bi da smanji troškove i opterećenje mreže.
Evropska komisija predložila je i da akcize na električnu energiju ne budu veće od akciza na prirodni gas, kako bi se podstakla upotreba električnog grejanja i drugih čistijih tehnologija.
Međutim, pojedine države strahuju da bi nova pravila mogla da ograniče njihovu slobodu odlučivanja o energetskoj politici, pa traže veću fleksibilnost u primeni.
Ministri su razgovarali i o diversifikaciji izvora snabdevanja, smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i većim ulaganjima u domaće obnovljive izvore energije. Posebno je istaknuta potreba za boljom saradnjom među članicama EU, kao i solidarnosti sa Ukrajinom i Moldavijom.
Zašto je teško zaustaviti rast cena struje?
Jedan od najvećih problema evropskog energetskog sistema jeste povezanost cena gasa i električne energije.
Naime, u EU se električna energija na tržištu najpre obezbeđuje iz najjeftinijih izvora, poput vetra i sunca, a zatim iz skupljih, među kojima su elektrane na gas.
Kada obnovljivi izvori ne mogu da zadovolje ukupnu potrošnju, uključuju se gasne elektrane. Upravo cena najskupljeg izvora koji je potreban da bi se zadovoljila potražnja često određuje cenu električne energije na tržištu.
To znači da rast cene gasa može da poveća i račune za struju, čak i kada se veliki deo električne energije proizvodi iz jeftinijih izvora.
Evropa je ostvarila određeni napredak u smanjenju ove zavisnosti, ali stručnjaci upozoravaju da bez dovoljno baterijskih sistema i drugih kapaciteta za skladištenje energije neće moći u potpunosti da se oslobodi potrebe za gasom.
Noa Gordon, viši istraživač Evropskog saveta za spoljne odnose, ističe da su bolja energetska mreža i snažnije veze između država ključne za smanjenje zavisnosti od gasa.
Zemlje koje imaju velike količine jeftine energije iz obnovljivih izvora mogle bi da je izvoze državama koje imaju manje sopstvenih kapaciteta. Međutim, nedovoljna povezanost energetskih sistema često sprečava da jeftina struja stigne tamo gde je najpotrebnija.
Problem je i to što ne postoji jedinstveno rešenje za sve članice EU. Na primer, Španija veliki deo električne energije dobija iz vetra i sunca, pa gas utiče na tržišne cene samo tokom određenog broja sati. Italija se, s druge strane, mnogo više oslanja na gas, zbog čega on ima znatno veći uticaj na cenu struje.
Gordon smatra da su prelazak na električnu energiju i povećanje proizvodnje iz čistih izvora ključni za dugoročnu energetsku sigurnost evropskih zemalja.
Kratkoročna pomoć ili dugoročno rešenje?
Evropska unija razmatra dva pravca delovanja. Prvi podrazumeva hitnu pomoć građanima i privredi, a drugi dugoročno smanjenje zavisnosti od skupih energenata iz uvoza.
Kratkoročne mere uključuju smanjenje poreza i dažbina, subvencije, vaučere za energente, ograničavanje cena koje naplaćuju snabdevači i državnu pomoć industriji.
Prema podacima Evropske komisije, članice EU potrošile su 17,9 milijardi evra na ove mere samo tokom ove godine. Ukoliko bi pomoć bila nastavljena do kraja godine, ukupni troškovi dostigli bi 38,6 milijardi evra.
Stručnjaci upozoravaju da je ovakva pomoć posebno važna za domaćinstva sa niskim primanjima, ali da dugotrajne subvencije mogu dodatno da opterete državne budžete.
Mateo Prina, rukovodilac istraživačke grupe na Institutu za obnovljivu energiju Eurac Research, smatra da je državna pomoć održivija ukoliko je privremena i redovno se prilagođava promenama na tržištu.
Dugoročno rešenje podrazumeva postepeno napuštanje fosilnih goriva, smanjenje zavisnosti od uvoza i veća ulaganja u obnovljive izvore energije, skladištenje struje i elektrifikaciju.
Od početka rata u Ukrajini EU je intenzivirala ulaganja u obnovljive izvore, proširila mrežu dobavljača energenata i podsticala štednju energije. Prema podacima Agencije EU za saradnju energetskih regulatora (ACER), obnovljivi izvori obezbedili su oko polovinu električne energije u EU tokom 2025. godine.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da se rezultati takvih ulaganja neće osetiti odmah. Nova postrojenja za proizvodnju zelene energije mogu postepeno da utiču na smanjenje veleprodajnih cena, ali konačni računi građana zavise i od kapaciteta mreže, mogućnosti skladištenja energije, poreza i ugovora sa snabdevačima.
Prema mišljenju stručnjaka, rešenje je u kombinaciji privremene i ciljane pomoći najugroženijim domaćinstvima i dugoročnih ulaganja u energetsku nezavisnost.
To podrazumeva ubrzanu izgradnju solarnih i vetroelektrana, modernizaciju elektroenergetske mreže, razvoj skladišta energije i veću energetsku efikasnost.
Cilj EU je da građanima obezbedi pristupačniju energiju, ali i da smanji zavisnost Evrope od globalnih kriza koje iznova podižu cene gasa i struje.
(EUpravo zato)