Evropska komisija je objavila novi izveštaj "Fishers of the Future" koji prikazuje četiri različita scenarija za ribarstvo i morske ekosisteme do 2050. godine, od najboljeg do najgoreg.
Nažalost, neki najgori scenariji se već ostvaruju, čime se dovode u pitanje optimističnija predviđanja izveštaja.
Umesto "zdravih" mora i održivih praksi, ogromni delovi morskog dna su uništeni i pusti, a dobrobit morskih ekosistema je dodatno pogoršana efektima klimatskih promena.
Optimističniji scenariji podrazumevaju da će postepena politička prilagođavanja, tehnološki napreci i tržišne promene dovesti do održivog ribolovnog sektora.
Međutim, ove pretpostavke se temelje na nerealnoj osnovi. Ključni elementi Zajedničke ribolovačke politike (ZRP) i dalje nisu sprovedeni, a subvencije nastavljaju da podržavaju industrijske prakse koje izazivaju ekološki kolaps.
U pogođenim zajednicama poput Torupstranda u Danskoj, neograničena privatizacija kvota (dodela ili prenosa prava na ribolov na pojedince ili korporacije, često kroz tržišne mehanizme) dovela je ribare do tačke sloma.
Štetne subvencije (koje čine ribolov veštački profitabilnim uprkos njegovoj neefikasnosti i velikim ekološkim troškovima) i izuzeća od poreza na gorivo nastavljaju destruktivan industrijski ribolov.
Optimizam izveštaja u suprotnosti je sa stvarnim iskustvima i zbog čega postoji rizik da se hitna akcija, koja je neophodna, odloži.
Povlačenje mreža po dnu, destruktivna ribolovna metoda gde se koriste teške mreže, uništava morske ekosisteme, čak i u navodno zaštićenim morskim područjima (MZP), odnosno specijalnim oblastima mora gde se rukovodi ljudskim aktivnostima ili se ograničavaju kako bi se zaštitili ekosistemi.
Uprkos obavezama EU, samo dve države članice su započele akciju da se zabrani povlačenje mreža u MZP.
Ovaj neuspeh dodatno pogoršava nedostatak sprovođenja zakona u upravljanju ribarstvom, što ilustruje i veliki broj sudskih slučajeva koje su ekološke organizacije podnele nacionalnim sudovima prošle godine u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Švedskoj i Holandiji.
Ugroženo pet miliona radnih mesta
Neuspeh u pravilnom upravljanju MZP-ima košta Evropljane, jer dobro zaštićena MZP, oslobođena destruktivnog ribolova, donose široke ekonomske koristi pored biološke raznovrsnosti i otpornosti na klimatske promene, jer podstiču male ribarske prakse, turizam i rekreativne aktivnosti u mnogim priobalnim područjima EU.
Mnoge primere širom Evrope možemo okarakterisati kao pozitivne kao što su Morski Nacionalni Park Kosterhavet (Švedska), Morski Rezervat Os Minjarzos (Španija) i Tore Guaseto MZP (Italija).
"Plavi" ekonomski sektor zapošljava gotovo 5 miliona ljudi u EU, a održavanje MZP-a ključno je za podršku važnim sektorima koji deluju u tim područjima ili u njihovoj blizini, kao što su ribolov, plovidba, ronjenje i pecanje.
Izveštaj ostaje nejasan po pitanju isključenja malih ribara, priobalnih zajednica i nevladinih organizacija iz procesa donošenja odluka, čime se učvršćuju nejednakosti u dodeli resursa.
Industrijske flote, koje često koriste većinu dodeljenih kvota i subvencija, dominiraju sektorom, dok tradicionalni ribari imaju sve manji pristup resursima.
Iako izveštaj ističe ekonomske mogućnosti održivih praksi, ne bavi se trenutnom ekonomskom nesigurnošću.
Industrijsko povlačenje mreža po dnu opstaje jer je veštački podržano subvencijama, uključujući izuzeća od poreza na gorivo. Kako se navodi, potrebno je hitno sprovesti detaljno poređenje troškova industrijskog ribolova u odnosu na koristi od prelaska na metode sa manjim uticajem na životnu sredinu.
Ne možemo više zatvarati oči pred situacijom
Prostor za promene se zatvara. U narednih pet godina će se videti da li će ribarstvo EU preživeti trenutnu krizu.
Potrebno je odmah nešto preduzeti, uključujući potpuno sprovođenje ZRP, zabranu povlačenja mreža po dnu u svim zaštićenim morskim područjima i preusmeravanje subvencija ka ribolovu sa manjim uticajem na životnu sredinu.
Bez ovih mera, najgori scenariji opisani u izveštaju će doći mnogo pre 2050. godine.
Ako se pravilno rukovodi sektorom, ribarstvo ima potencijal da obezbedi zdravu hranu i podrži lokalne zajednice, poštujući morske ekosisteme.
Evropa ima sve potrebne alate za postizanje ovog cilja, a kreatori politika se tome moraju posvetiti danas, a ne sutra. Zatvaranje očiju pred ozbiljnošću situacije ne vodi nikuda, zaključuju autorki teksta Paskal Moerl i dr Monika Verbek.
(EUpravo zato/Euronews)