Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) objavila je ažurirani Crveni popis ugroženih vrsta na samitu COP16 UN o bioraznolikosti koji se održao u Kaliju u Kolumbiji.
Brojne ptice, gmizavci, vodozemci i posebno drveće prikazani su dokumentu koji je otkrio da od 166.061 vrste biljaka i životinja, najmanje četvrtine - njih 46.337 - preti izumiranje.
Status zapadnoevropskog ježa (Erinaceus europaeus) u Evropi pomeren je s najmanjeg nivoa zabrinutosti na nivo "skoro ugrožen", piše AFP. S brojevima koji dramatično padaju, naučnici se boje da će ježevi uskoro morati da budu ponovo klasifikovani kao ranjivi i na kraju ugroženi.
U Holandiji su ježevi već ugroženi
Tokom prošle decenije broj ježeva smanjio se u više od polovini zemalja u kojima žive, uključujući Austriju, Belgiju, Dansku, Nemačku, Norvešku, Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo. U Holandiji su već na popisu ugroženih.
Izveštaj Crvenog popisa procenjuje da se nacionalna populacija smanjila između 16 i 33 odsto, s nekim regijama poput Bavarske u Nemačkoj i Flandrije u Belgiji gde je pala za 50 odsto.
U Ujedinjenom Kraljevstvu istraživanje iz 2022. pokazalo je da je populacija ruralnih ježeva opala za neverovatnih 75 posto od 2000. iako je urbana populacija pokazala manje znake oporavka.
Ježevi, koji u proseku žive dve do tri godine, ali mogu da dožive i 10, počinju da se razmnožavaju s 12 meseci. U svakoj trudnoći ženke ježeva nose tri do pet mladih, što nije ni približno dovoljno za održavanje njihove populacije.
"Ljudi su ježevima najgori neprijatelji"
Glavna pretnja ježevima je, kažu istraživači, gubitak staništa zbog ljudske aktivnosti, a automobili su njihov najveći pojedinačni ubica.
Još jedna pretnja je gubitak hrane zbog toga što farmeri, vrtlari i vlasnici kuća upotrebljavaju pesticide.
Oni ubijaju insekte, crve i puževe kojima se ježevi hrane ili ih direktno truju. Robotske kosilice takođe su se pojavile kao velika pretnja jer njihove oštrice mogu ubiti životinje.
Stručnjaci su pozvali vlasnike kuća da puste živice da rastu, manje kose, koriste manje pesticida i čine stvari poput ostavljanja malih rupa u ogradama kako bi ježevi mogli slobodno da se kreću s ulice, iz dvorišta u dvorište, kao i da ispuštaju vodu i stvaraju prostore u koje mogu da se sklone.
Ježevi, inače aktivni noću, u divljini se brane od grabljivaca poput jazavaca, lisica ili sova mirovanjem na mestu kada im se približe.
"Ljudi su najgori neprijatelji ježeva. Iako će svet nastaviti da se okreće kada poslednji jež nestane, za vrstu tako popularnu i tako voljenu, možemo li zaista da prihvatimo činjenicu da smo uzrokovali njeno izumiranje?", upitala je danska naučnica Sofi Rasmusen.
Ponavljajući molbu naučnika da se zaustavi i preokrene "katastrofalno" opadanje životinjskog i biljnog sveta, Rasmusenova dodaje: "Ako dopustimo da tako bude s vrstom do koje nam je zapravo mnogo stalo, što je sa svim vrstama do kojih nam nije stalo?"
(EUpravo zato/Index.hr)