- Stanovnicima Longjerbjena na Svalbardu zabranjeno je da piju vodu iz slavine zbog zagađenja teškim metalima, pre svega manganom.
- Naučnici to povezuju sa otapanjem permafrosta i geologijom područja, jer voda ispira metale iz stena u jezero Isdamen.
Stanovnicima udaljenog norveškog grada, koji se nalazi na oko 1.300 kilometara daleko od Severnog pola, rečeno je da više ne smeju da piju vodu iz slavine zbog zagađenja teškim metalima.
Naučnici su ovu pojavu povezali sa otapanjem permafrosta, pošto Longjerbjen spada u jedno od područja sa najbržim rastom temperature na svetu.
Longjerbjen, na arhipelagu Svalbard, najveći deo vode za piće dobija iz veštačkog jezera Isdamen, odnosno "ledenog jezerceta", dugog 2,5 kilometara.
Pošto su temperature sve više zbog klimatske krize, otapa se permafrost, odnosno tzv. večni led, tlo koje bi tokom cele godine trebalo da bude zamrznuto.
Tako su stene postale izložene i metali su počeli da dospevaju u jezero.
Longjerbjen se zagreva brže od svetskog proseka
Longjerbjen se zagreva pet do sedam puta brže od svetskog proseka, dok temperature tokom jeseni rastu i do četiri stepena po deceniji.
Prema rečima istraživača, zagađenje vode teškim metalima je verovatno povezano sa dva faktora: otapanjem permafrosta i geološkim karakteristikama ovog nekadašnjeg rudarskog grada.
"Kombinacija otapanja permafrosta i škriljaste stene, koja sadrži mineral poznat kao pirit ili 'zlato budala', dovodi do zagađenja izvora vode", rekla je Maržolen Vere, stručnjakinja za permafrost i vanredna profesorka arktičke geologije na Univerzitetskom centru na Svalbardu.
Kako je objasnila, kada pirit dođe u dodir sa vodom i kiseonikom, dolazi do oksidacije i stvaranja kiselina.
"Nastala kiselina sada može da ispira teške metale iz ovih stena i prenosi ih u vodene tokove. Problem sa kojim se suočavamo u Longjerbjenu jeste mangan, ali iz stena mogu da se oslobode i drugi zagađivači", navedeno je.
Opasnost iz mangana
Gradska uprava Longjerbjena je prvi put upozorila svojih 2.600 stanovnika u septembru prošle godine, nakon što je utvrđeno da je koncentracija mangana u vodi bila 25 puta veća od preporučenih 50 mikrograma po litru, koliko navodi Norveški institut za javno zdravlje.
Gradonačelnik, Terje Ounevik, rekao je da kvalitet vode za piće nikada nije bio dobar zbog prisustva sedimenta, ali da su koncentracije mangana "eksplodirale".
Dugotrajna izloženost visokim koncentracijama mangana može da izazove neurološke probleme, naročito kod dece i odojčadi.
Uvedene su hitne privremene mere, uključujući postavljanje centralnog rezervoara sa besplatnom prečišćenom vodom. Lokalna pivara obezbeđuje filtriranu vodu koju stanovnici mogu da preuzmu i sipaju u svoje posude u lokalnom supermarketu. Istovremeno je pokrenuta istraga.
Koncentracije mangana u međuvremenu su se smanjile, ali je početkom ove godine utvrđeno da nivoi sulfata i nikla premašuju preporučene granice za vodu za piće. Zbog toga zabrana i dalje ostaje na snazi.
Ounevik je rekao da koncentracije mangana "nisu opasne", ali da se državne smernice moraju poštovati. Priznao je da je kriza sa vodom za piće izazvala mnogo pažnje, kao i da su pojedini stanovnici ljuti zbog neprijatnosti koje im je zabrana donela.
Gradonačelnik, koji je naručio istragu o kvalitetu vode, rekao je da bi možda trebalo izgraditi "potpuno novi sistem vodovodnih cevi".
Moguća rešenja za prečišćavanje vode
Među mogućim rešenjima su i postavljanje sistema za filtriranje vode u jezeru Isdamen i izgradnja postrojenja za desalinizaciju kao rezervnog izvora, ili obrnuto.
U oba slučaja reč je o "izuzetno skupim" rešenjima koja bi, zbog ekstremnih temperatura na Svalbardu i činjenice da je voda često na temperaturi ispod nule, podrazumevala i tehničke izazove, rekao je Ounevik.
"U Norveškoj, gde smo oduvek uzimali zdravo za gotovo da možemo da pijemo vodu iz slavine, teško je navići se na pomisao da vodu moramo da nosimo sa sobom, kao što sada radimo. Druge male zajednice trebalo bi da budu oprezne i da počnu da razmišljaju o tome šta da urade ako se isto dogodi i njihovim izvorima vode", dodao je.
Naučnici upozoravaju da bi zagađenje izvora vode u Longjerbjenu moglo da bude nagoveštaj onoga sa čim će se arktičke zajednice suočavati u budućnosti.
"Ovi faktori su prisutni i u drugim delovima Arktika. Zbog toga bi ovo mogao da bude prvi primer kako klimatske promene mogu da utiču na slatkovodne resurse, na primer u severnoj Kanadi i na Aljasci", rekla je Vere.
(EUpravo zato/Guardian)