Požar koji je tokom avgusta zahvatio više od 3.500 hektara Deliblatske peščare, ugrozio je ceo ekosistem u ovom delu Srbije, a brzina obnove zavisiće od toga koji je deo ekosistema uništen. Za povratak šumskog ekosistema biće potrebno znatno više vremena.
Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila je na predlog Ministarstva zaštite životne sredine Sanacioni plan za područje Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara, prvi ovakve vrste, u cilju obnove i sanacije posledica požara.
Ministarka u tehničkom mandatu Sara Pavkov ocenila je da, imajući u vidu značaj ovog zaštićenog područja, obim posledica i potrebu za koordinisanim delovanjem više organa i institucija, usvajanjem Sanacionog plana uspostavlja se jedinstven okvir delovanja, prenosi eKapija.
"Spremni smo i krećemo sa sprovođenjem mera i aktivnosti u cilju obnove Deliblatske peščare kroz formiranje stručnih timova za sanaciju i revitalizaciju, procenjivanje posledica požara, utvrđivanje smernica i sprovođenju radova na sanaciji i obnovi, praćenje efekata sanacije i revitalizacije, predlaganje mera zaštite za naredni period, unapređivanje prevencije i zaštite od požara", rekla je Pavkov.
Pavkov je naglasila da je Deliblatska peščara prirodno bogatstvo, od izuzetnog značaja za Srbiju i zato se obnovi ovog područja pristupa odgovorno, stručno i sistemski.
Za realizaciju Sanacionog plana u 2026. godini u budžetu Srbije obezbeđeno je 50 miliona dinara. Neposredno sprovođenje Sanacionog plana povereno je JP Vojvodinašume, kao upravljaču zaštićenog područja, dok Ministarstvo zaštite životne sredine i nadležna inspekcija kontrolišu realizaciju planiranih aktivnosti.
Zašto nam je važna Deliblatska peščara?
Deliblatska ili Banatska peščara je jedinstvena peščara u Evropi, a nalazi se u južnom Banatu na površini od oko 300 km².
Najveća je peščana pustinja u Evropi, pa je često nazivaju i Evropskom Saharom.
Reljef je nastao na lesnoj valovitoj zaravni nanošenjem slojeva peska i nanosa Dunava i okolnih reka koje su se potom delovanjem košave oblikovale u dine. Najviši vrhovi su Pluc (198 m) i Crni vrh (192 m). Debljina peska se kreće od 5 do 30 m u niskom pesku koji je najbliži Dunavu i gde su nadmorske visine između 75 i 85 m, pa sve do 20–100 m u oblastima visokog peska gde su nadmorske visine od 100 do 135 m.
U peščari obitava više od 900 različitih vrsta biljaka, ali i jedinstvene životinje poput podolskog govečeta. Biodiverzitet karakterišu i brojne vrste ptica, među kojima su orao krstaš, banatski soko, male bele čaplje i kormorani, što je tom području obezbedilo status jednog od najznačajnijih staništa ptica u Evropi.
Životinjski svet Deliblatske peščare odlikuju peščarski insekti i vrste stepskih staništa: orao krstaš, stepski soko, tekunica, slepo kuče i stepski skočimiš. U šumskim staništima značajno je stalno prisustvo vukova, jelena, srna i divljih svinja.
(EUpravo zato/Biznis)