Na crnogorskom primorju je ponovo registrovana opasna i otrovna invazivna vrsta ribe, srebrnopruga napuhača, poznata i kao fugu riba.
Stručnjaci iz Instituta za biologiju mora upozoravaju građane, ribare i turiste na poseban oprez prilikom kontakta sa ovom vrstom.
Ihtiolog dr Aleksandar Joksimović podsjtio je da je prvi nalaz ove ribe u Crnoj Gori zabeležen 20. jula 2015. godine, kada su ribari iz Rafailovića u mreži na dubini od pet do šest metara pronašli nepoznatu vrstu. Analizom je utvrđeno da se radi o srebrnoprugoj napuhači (Lagocephalus sceleratus), jednoj od najotrovnijih invazivnih vrsta u Mediteranu, prenosi Buka.
Prema njegovim rečima, još 2008. godine u Jadranu je zabeležena i srodna vrsta Sphoeroides pachygaster, takođe iz porodice napuhača.
"Ove ribe nisu agresivne i neće napasti čoveka, ali predstavljaju ozbiljnu opasnost zbog snažnog toksina koji sadrže. Otrov je termostabilan, što znači da se ne uništava kuvanjem ili termičkom obradom", upozorio je Joksimović.
Najveća koncentracija otrova nalazi se u unutrašnjim organima, ali stručnjaci upozoravaju da tragovi toksina mogu biti prisutni i na koži, zbog čega ribari prilikom rukovanja moraju koristiti zaštitne rukavice.
Iz Instituta apeluju na sve ribare da svaku neobičnu ili nepoznatu vrstu prijave stručnjacima, kako bi podaci bili evidentirani i uključeni u međunarodne baze o invazivnim morskim organizmima.
Poslednji slučaj prisustva ove vrste zabeležen je pre nekoliko nedelja u blizini Budve, kada je riba pronađena u ribarskoj mreži.
Stručnjaci smatraju da je povećano prisustvo alohtonih i invazivnih vrsta direktno povezano sa klimatskim promenama i rastom temperature mora. Kako navodi dr Joksimović, tokom prošlogodišnjih istraživanja utvrđeno je da temperatura mora na dubinama od 300 metara dostiže čak 15 do 16 stepeni, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na ranije vrednosti od 12 do 13 stepeni.
"Promene temperature utiču na kompletan morski ekosistem i omogućavaju širenje vrsta koje ranije nisu bile prisutne u Jadranu“, istakao je on. Iz Instituta poručuju da je neophodna saradnja naučnih institucija, ribara i nadležnih ministarstava kako bi se pratilo širenje ovih vrsta i izradili planovi za smanjenje njihovog uticaja na morski ekosistem.
Fugu riba - (kobni) delikates u Japanu
Kako ističu biolozi, fugu riba se naduva kada oseti da je u opasnosti. Osim toga, imaju vrlo jak ugriz, pa ribari treba da budu oprezni.
Uprkos svemu, u Japanu se fugu riba sprema kao poseban specijalitet. Međutim, ne može se pripremiti tek tako jer se ni pečenjem ili kuvanjem ne mogu ubiti njeni toksini. Zbog toga se kuvari u ovoj azijskoj zemlji posebno obučavaju kako bi pravilno rukovali fugu ribom. Obuka traje čak 10 godina, a potom se polaže ispit koji prođe samo polovina kandidata.
Meso fugua važi za luksuz i ima mnogo ljudi koji je nikada nisu probali, ali to žele da urade makar jednom u životu.
Naime, i najmanja greška u njenoj pripremi može biti kobna za onoga ko je konzumira. Jajnici, creva i jetra ribe su toliko toksični da čak i u tragovima mogu biti pogubni.
Kuvari čiste ribu na posebnom poslužavniku koji je jasno obeležen da ne bude zabune u kuhinji. Prvo pažljivo iseku glavu, a zatim odvoje kožu i otrovne iznutrice.
Fugu u Japanu važi za zimsku poslasticu, a vrhunski restorani ovaj užitak naplaćuju do 200 evra. Pored samog čišćenja ribe, velika pažnja se poklanja i ukrasima, pa pred goste dolaze tanko isečeni komadi ribe u obliku latica, planine Fudži, paunova, kornjača i leptira. I dok priprema zahteva naučni pristup, dekoracija je čista umetnost.
Fugu sadrži najviše tetrodotoksina u organima, pogotovo jetri, jajnicima i koži. Otrov sadrži inhibitore protoka natrijuma, koji prvo dovode do mišićne, a onda i potpune paralize. Može da usledi i smrt.
U Japanu se fugu jede od davnina, a dva puta je bila zabranjivana: za vreme šogunata Tokugava (1603—1868) tokom Edo perioda i Meidži perioda (1867–1912), da bi se ponovo vratila na trpeze Japana. Fugu je takođe jedina zabranjena hrana za cara Japana, radi njegove bezbednosti.
(EUpravo zato/Buka)