Rat u Ukrajini je ušao u petu godinu borbi.
Prema određenim procenama, broj poginulih, ranjenih ili nestalih vojnika na obe strane je dostigao 1,8 miliona, navodi Centar za strateške i međunarodne studije. Po ovim stopama, do proleća 2026. godine bi ukupan broj žrtava mogao da dostigne 2 miliona.
Skoro šest miliona Ukrajinaca je pobeglo iz zemlje, dok je oko 3,7 miliona ljudi bilo primorano da napusti svoje domove i preseli se u druge delove države.
Osim toga, uništen je i prirodni pejzaž Ukrajine. Iako zauzima manje od šest odsto kopnene mase kontinenta, Ukrajina je dom za trećinu evropskog biodiverziteta. Rat svakako ne pomaže hiljadama ugroženih vrsta životinja, biljaka i gljiva.
Potresni snimci tenkova koji troše ogromne količine goriva, uništena infrastruktura i nekontrolisani požari su skrenuli pažnju i na činjenicu da su rat i vojne aktivnosti postali jedan od najvećih zagađivača na svetu.
Ugljenični otisak rata u Ukrajini
Inicijativa za obračun emisija gasova sa efektom staklene bašte u ratovima (The Initiative on GHG Accounting of War) izračunava emisije ugljenika nastale od početka rata Rusije i Ukrajine.
Prema njenom najnovijem izveštaju, četvrta godina sukoba povećala je emisije gasova sa efektom staklene bašte za 75 miliona tona CO2 ekvivalenata (tCO2e), čime je ukupan iznos od 24. februara 2022. dostigao zapanjujućih 311 miliona tCO2e.
To je poput godišnjih emisija Francuske ili godišnjih globalnih emisija nastalih proizvodnjom energije za pumpanje vode.
Ove emisije potiču iz ratnih dejstava (tenkovi i mehanizacija na fosilna goriva), požara u prirodi, energetske infrastrukture, migracija, civilnog vazdušnog saobraćaja i obnove uništene imovine.
Kako klimatske promene pogoršavaju posledice rata?
Iako su emisije porasle u svim ovim kategorijama tokom četvrte godine invazije, požari su drugu godinu zaredom naglo porasli, čineći 23 odsto ukupnih emisija.
Tokom 2025. godine je u Ukrajini 1,39 miliona hektara prirodnih predela bilo zahvaćeno požarima, što daleko prevazilazi nivoe kakvi su bili pre rata.
Istovremeno, ukrajinske humanitarne organizacije očajnički pokušavaju da obnove prirodna staništa kako bi zaštitile divlji svet, pa čak i pomogle vojnicima da zaleče psihološke rane.
"Neuobičajeno topli i suvi uslovi, verovatno pojačani globalnim zagrevanjem, pretvarali su čak i manje varnice iz borbi u nekontrolisane požare, dok je gašenje postalo nemoguće", navodi se u izveštaju.
Stručnjaci ističu da ovaj začarani krug pokazuje kako oružani sukobi i klimatske promene međusobno utiču jedni na druge i pogoršavaju situaciju.
Emisije iz obnove su takođe naglo porasle, naročito u energetskom sektoru. To je usledilo nakon intenziviranih ruskih napada na ukrajinsku infrastrukturu za grejanje i snabdevanje električnom energijom tokom oštre zime 2025–2026. godine.
Rat na fosilna goriva
Potrošnja fosilnih goriva, na primer u tenkovima i borbenim avionima, čini većinu ratnih emisija na globalnom nivou. U četvrtoj godini rata u Ukrajini, činila je više od trećine (37 odsto) ukupnih emisija tokom sukoba.
Preostali deo uglavnom potiče iz proizvodnje municije i zamene uništene vojne opreme.
"Uprkos relativno stabilnim linijama fronta, uporne borbe su održavale visoku potražnju za gorivom i municijom. Iako su se taktike i upotreba opreme na bojištu razvijale, oružane snage se i dalje u velikoj meri oslanjaju na fosilna goriva za pogon tenkova, oklopnih vozila i sve šire logističke mreže", stoji u izveštaju.
Vojne emisije odgovorne su za oko 5,5 odsto globalnih emisija, ali se razmere njihovog zagađenja često ne prijavljuju, čak ni u EU. Zbog toga sve veći broj organizacija poziva na veću transparentnost.
"Evropa ne može da tvrdi da je lider u klimatskoj politici dok su njene vojne emisije netransparentne", kaže dr Soruš Abolfati, vanredni profesor na Univerzitetu u Voriku i član inicijative "The War on Climate".
Prema njegovim rečima, procenjuje se da oružane snage širom sveta generišu oko 5,5 odsto globalnih emisija.
"Ipak, EU iz svojih evidencija izostavlja oko 82 odsto sopstvenih vojnih emisija", naveo je.
Prve klimatske reparacije na svetu
Na samitu UN COP30 u Belemu prošlog novembra, Ukrajina je najavila planove da Rusiju pozove na odgovornost za ove ratne emisije.
Ukrajinska vlada će ove godine podneti zahtev za ekološku štetu u Registru za Ukrajinu, tražeći da Rusija plati više od 37 milijardi evra, što bi bio prvi slučaj klimatskih reparacija u ratnim uslovima.
Ovaj iznos izračunat je primenom "društvene cene ugljenika" od 185 dolara (oko 156,90 evra) po toni ekvivalenta CO2.
(EUpravo zato/Euronews)