Poslednjih dana društvene mreže ponovo su preplavljene fotografijama i snimcima polarne svetlosti sa različitih lokacija širom Evrope - od severa Skandinavije do udaljenih atlantskih ostrva. Međutim, aurora je "ulovljena" i u Rumuniji, Nemačkoj, Holandiji, Ukrajini, Poljskoj...
Zelene, ljubičaste i ružičaste svetlosne zavese koje se prelijevaju noćnim nebom još jednom su potvrdile da fascinacija ovom prirodnom pojavom ne jenjava. Naprotiv, ljudi su njome sve više očarani.
Tako aurora borealis sve češće postaje glavni motiv putovanja, prateći rastući trend turizma zasnovanog na posmatranju prirodnih fenomena, poput pomračenja Sunca, migracija životinja ili ekstremnih pejzažnih pojava.
Međutim, posmatranje polarne svetlosti nije stvar pukog dolaska na sever i pogleda ka nebu.
Za uspešno "hvatanje" aurore neophodna je kombinacija tamnog neba, vedrog vremena, pojačane solarne aktivnosti i, neretko, doza strpljenja.
Lov na auroru
Praćenje prognoza aurore i takozvanog Kp indeksa, koji meri jačinu geomagnetne aktivnosti, postalo je neizostavan deo planiranja putovanja. Što je indeks viši, veće su šanse za intenzivnije svetlosne prikaze, ali i za to da se aurora vidi južnije nego što je uobičajeno.
Izbegavanje svetlosnog zagađenja, boravak van urbanih sredina i planiranje posmatranja u periodima bez punog Meseca dodatno povećavaju šanse za uspešan doživljaj.
Sezona polarne svetlosti u Evropi traje od septembra do aprila, dok su periodi oko jesenje i prolećne ravnodnevice često najpovoljniji zbog jače interakcije Sunčevog vetra i Zemljinog magnetnog polja.Upravo tada sever Evrope postaje pozornica jednog od najimpresivnijih prirodnih spektakala.
Najlboje evropske destinacije za posmatranje aurore
Među najboljim evropskim destinacijama za posmatranje aurore ističe se Norveška, posebno oblast oko Tromsoa i Lofotskih ostrva, koja se nalaze duboko u auroralnoj zoni i nude česte i snažne pojave polarne svetlosti.
Island je još jedna izuzetno popularna destinacija, gde se pravi spektakl najčešće otkriva izvan Rejkjavika, u udaljenijim krajevima sa minimalnim svetlosnim zagađenjem.
Finska Laponija, naročito oko Rovaniemija, važi za jednu od najpouzdanijih lokacija u Evropi, zahvaljujući dugim zimskim noćima i stabilnim vremenskim uslovima.
Posebno mesto zauzima i švedski nacionalni park Abisko, poznat po specifičnoj mikroklimi koja donosi više vedrih noći nego u ostatku Skandinavije, što značajno povećava šanse za posmatranje aurore.
Na krajnjem severu Škotske, na Šetlandskim ostrvima, polarne svetlosti se ređe pojavljuju, ali kada se uslovi poklope, prizori su izuzetno upečatljivi, naročito zbog minimalnog svetlosnog zagađenja i dramatičnih pejzaža.
Upravo ta kombinacija prirodne nepredvidivosti, tehnološke pripreme i jedinstvenog vizuelnog doživljaja čini auroru borealis jednim od najpoželjnijih ciljeva savremenog "fenomen-turizma".
Za mnoge putnike, trenutak kada se nebo zapali bojama ostaje uspomena koja nadilazi klasično putovanje i prerasta u lično iskustvo susreta sa snagom i lepotom prirode.
(M.A./EUpravo zato)