Božićni sajmovi širom Evrope odavno nisu samo deo tradicije, oni su ozbiljan biznis koji gradovima svakog decembra donose značajan ekonomski dobitak. U tom kontekstu, susedni Zagreb se poslednjih godina profilisao kao jedan od primera kako praznična ponuda može da posluži kao snažan magnet za turiste van glavne letnje sezone, koja inače dominira hrvatskim turizmom.
"Mi prolazimo kroz transformaciju. Razvijamo se kao celogodišnja turistička destinacija, Hrvatska više nije samo letnja destinacija. Nekada se sve svodilo na sunce i more, a danas nudimo veliki broj različitih turističkih proizvoda širom zemlje", kaže hrvatski ministar turizma Tonči Glavina.
Jedan od najvidljivijih primera tog pristupa je Zagreb Advent, zajednički naziv za božićne sajmove i manifestacije u glavnom gradu Hrvatske. Promotivne kampanje koje pozivaju posetioce da dođu u Zagreb postavljene su ne samo u susednim zemljama, već ove godine i na stanicama londonskog metroa, kao i na autobusima u Milanu. Organizovani su čak i posebni vozovi za posetioce iz Slovenije i Mađarske, sve u cilju pozicioniranja Zagreba kao jedne od najatraktivnijih božićnih destinacija u Evropi.
Za razliku od gradova koji prazničnu ponudu koncentrišu na jednu lokaciju, Zagreb Advent obuhvata više mesta i zauzima veliki deo gradskog centra.
"Praktično ceo grad tokom decembra postaje prostor za proslavu Božića. Svaka lokacija ima svoju temu, drugačiju dekoraciju i sadržaj, tako da posetioci šetnjom kroz grad mogu da dožive više različitih ambijenata", objašnjava Slavica Olujić Klapčić, jedna od menadžerki božićnih zona.
Ponuda uključuje sve prepoznatljive elemente evropskih božićnih sajmova, kobasice, kuvano vino i slatke poslastice, ali i muzičke bine, zanatske tezge, prodavce tradicionalne hrvatske hrane, umetničke instalacije i veliko klizalište.
"Ovo donosi život Zagrebu", kaže Zrinka Farina, koja učestvuje u organizaciji različitih događaja.
Velike ambicije
Organizatori ističu da ambicije nisu skromne.
"Mi smo sportska nacija i volimo takmičenje. Kada nešto radimo, želimo da budemo najbolji na svetu", kaže Farina. Takav pristup doneo je i konkretna priznanja. Zagreb Advent je tri godine zaredom, od 2015. do 2017, proglašen za najbolji božićni sajam u Evropi u izboru turističkog portala European Best Destinations.
Rezultati su vidljivi i u brojkama. U decembru 2014. godine u Zagrebu je zabeleženo nešto više od 100.000 noćenja, dok je do 2024. taj broj porastao na 245.352. Prema podacima turističke zajednice, to je gradu donelo ekonomski efekat od oko 100 miliona evra.
Ipak, Zagreb je još daleko od najvećih evropskih božićnih destinacija. Sajam u Kelnu važi za najposećeniji i svake godine privlači oko četiri miliona ljudi, uz ekonomski efekat od 229 miliona evra. Beč beleži oko 2,8 miliona posetilaca, dok Strazbur privuče oko dva miliona. Uz to, mnogi od ovih sajmova imaju viševekovnu tradiciju, drezdenski, koji se smatra najstarijim na svetu, prvi put je održan još 1434. godine, dok je zagrebački tek poslednjih 11 godina.
Gosti iz cele Evrope
Uprkos relativno kratkoj istoriji, Zagreb Advent privlači goste iz cele Evrope.
"Dolaze iz Italije, Španije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, pa čak i iz Velike Britanije", kaže Lucija Vrkljan, koja radi kao redar na klizalištu. Koristi imaju i lokalni ugostitelji.
"Ovo je savršena prilika za promociju. Ljudi probaju našu hranu ovde, a onda ih već za dan ili dva vidimo u restoranu", kaže Dario Kožul, osnivač bistroa BioMania.
Stručnjaci se slažu da Zagreb Advent donosi neuobičajeno visok broj dolazaka i noćenja u decembru. Ipak, Marko Perić, dekan Fakulteta za turizam Univerziteta u Rijeci, upozorava da preveliko oslanjanje Hrvatske na letnju sezonu i dalje predstavlja slabost.
"Moramo da razvijamo ponudu i u drugim delovima godine, uključujući zimu. Nemamo sneg, ali imamo gastronomiju, karnevale, sportske i druge događaje".
Ministar turizma Tonči Glavina smatra da se zemlja kreće u dobrom pravcu. Broj dolazaka u julu i avgustu bio je blago manji nego prethodne godine, ali su zato jun i septembar zabeležili rast od oko pet odsto, dok je početak decembra doneo povećanje od čak 10 odsto u odnosu na prošlu godinu.
"Cilj je održiv turizam, stabilan broj gostiju u špicu sezone i snažniji razvoj vansezonskih perioda", zaključuje Glavina.
A sve to, za većinu posetilaca, možda i nije prva asocijacija dok uživaju u kuvanom vinu, klizanju i toplim fritulama.
(EUpravo zato/BBC)