Nemačka privreda će, prema mišljenju vodećih istraživačkih instituta, 2026. godine zabeležiti primetan rast samo zahvaljujući izdašnim ulaganjima savezne nemačke vlade. Bruto domaći proizvod porašće za 1,3 odsto, očekuju instituti u svojoj redovnoj Jesenjoj proceni za vladu.
U 2027. opšte ekonomsko stanje bi moglo da poraste za daljih 1,4 procenta. Za tekuću 2025. ekonomisti očekuju, nakon dve godine recesije, tek mršav rast od 0,2 odsto.
"Nemačka privreda i dalje stoji na klimavim nogama", rekla je prilikom predstavljanja Jesenje procene u Berlinu šefica za konjunkturu pri berlinskom institutu DIW, Džeraldin Deni-Knedlih.
Prema proceni vodećih nemačkih ekonomista, privreda će se u naredne dve godine oporaviti, ali s obzirom na trajne strukturne slabosti, ta dinamika neće biti dugotrajna
Naučnici su pozvali vladajuću nemačku koaliciju koju čine Demohrišćani (CDU/CSU) i Socijaldemokrate (SPD) da učini više kako bi privreda i preduzeća postali konkurentniji. Predstavili su dvanaest tačaka plana strukturnih reformi kojima bi Nemačka bila bolje pripremljena za budućnost.
"Zahvaljujući većim državnim izdacima za infrastrukturu domaća privreda zaista osetno dobija zamah, ali strukturni se problemi samo prikrivaju. Perspektive se pogoršavaju, što se ogleda i u očekivanom padu stopa rasta proizvodnog potencijala", naglasili su instituti, prenosi DW.
Visoki troškovi energije i rada u međunarodnom poređenju, nedostatak stručne radne snage te dalji pad konkurentnosti i dalje koče dugoročne izglede za rast.
Dok bi uslužni segmenti, posebno u javnom sektoru, u sledeće dve godine mogli snažno da porastu, oporavak u prerađivačkoj industriji verovatno će biti tek blag, navodi se. Posebno spoljna potražnja za nemačkom robom slabi, zbog sve slabije konkurentnosti i viših carina. To je novina, jer se nemačka privreda u prošlosti po pravilu oslanjala na snažan izvoz.
"Snažan rast izvoza otpada kao pokretač, poduprta ekspanzivnom fiskalnom politikom, obnova se koncentriše na domaću privredu", navodi se u proceni stručnjaka.
Ifo institut iz Minhena objavio je 24. septembra porazan rezultat ispitivanja raspoloženja među nemačkim preduzetnicima. Najgore je raspoloženje u sektoru logistike i transporta, a blagi optimizam vlada u građevini.
Direktor poslodavcima bliskog Nemačkog instituta za privredu (IW), Mihael Hiter, s obzirom na privredno stanje, govori o svojevrsnoj germanosklerozi.
"Nemačka se nalazi u krizi rasta koja ima strukturne uzroke. Godinama uspešan poslovni model je pod pritiskom: izvoz trpi zbog tendencija deglobalizacije i protekcionizma. Investicije nikako da krenu, a potrošači se, s obzirom na rastuću nezaposlenost, brinu za sigurnost svojih radnih mesta. Sve je to strukturno pitanje i tu nam neće pomoći ni kratkotrajni konjunkturni vatromet", rekao je Hiter za javni servis ARD.
U aprilu su vladini savetnici za ovu godinu predvideli rast od 0,1 odsto, a za 2026. plus 1,3 procenta.
Takozvanu Jesenju procenu izradili su pod vođstvom Berlinskog DIW-a vodeći instituti IfW iz Kila, minhenski Ifo-institut, RWI iz Esena te IWH iz Halea.
Nova demohrišćansko-socijaldemokratska vlada kancelara Fridriha Merca je početkom maja preuzela vlast, a jedno od glavnih obećanja bio im je oporavak posrnule nemačke privrede koja se već godinama nalazi na ivici recesije.
(EUpravo zato.rs)