Najnovija globalna procena sigurnosti poseda zemljišta i nekretnina otkriva zabrinjavajuće trendove.
Prema Izveštaju Prindek za 2024. godinu, čak 1,1 milijarda odraslih širom sveta, što čini 23% globalne populacije, oseća nesigurnost u vezi sa svojim pravima na imovinu ili zemljište. Ovaj osećaj nesigurnosti značajno je porastao u poslednje četiri godine.
U Evropi i Centralnoj Aziji, gotovo svaki peti odrasli (19%) oseća nesigurnost kada je reč o vlasništvu nad nekretninama. Glavni uzroci su finansijski pritisci, uključujući rastuće troškove rente i hipoteka.
Među 19 evropskih zemalja uključenih u istraživanje, Turska i Grčka su izdvojene kao zemlje s najvišim nivoom nesigurnosti, koji prelazi 35%. Ukrajina je odmah iza njih, sa 33% građana koji osećaju nesigurnost, što je drastičan porast od početka ruske invazije.
Finansijska nestabilnost kao ključni faktor
Ana Lok, kodirektorka Prindeka, izjavila je za Euronews da finansijska nestabilnost ima značajan uticaj na osećaj nesigurnosti, posebno u Turskoj i Grčkoj.
"U Turskoj je porast trenda iznajmljivanja, umesto vlasništva nad kućama, u kombinaciji sa strahom stanara od iseljenja, glavni razlog ove nesigurnosti," izjavila je Lok. Slična situacija je i u Grčkoj, gde dugotrajna ekonomska kriza i smanjenje realnih plata otežavaju porodicama da obezbede pristojan smeštaj.
Na Kipru, 25% stanovništva oseća nesigurnost u vezi sa vlasništvom nad zemljištem ili nekretninama, dok je u Albaniji taj procenat 20%. U Velikoj Britaniji, 14% ispitanika prijavilo je osećaj nesigurnosti, što je više nego u mnogim drugim evropskim zemljama.
Najniži nivoi nesigurnosti zabeleženi su u Litvaniji (6%), Bugarskoj i Moldaviji (po 7%), dok su u Poljskoj 8%, Italiji 11%, a u Mađarskoj i Hrvatskoj po 12%.
Dramatično povećanje nesigurnosti u Ukrajini i Grčkoj
Između 2020. i 2024. godine, Ukrajina je zabeležila najveći porast osećaja nesigurnosti prava vlasništva u Evropi i svetu – sa 10% na 33%. Ovaj skok pripisuje se razornim posledicama ruske invazije, uključujući uništavanje domova, kontaminaciju zemljišta i raseljavanje miliona ljudi.
Grčka je takođe doživela značajan porast nesigurnosti – sa 16% u 2020. na 35% u 2024. godini. Ana Lok objašnjava da su dugotrajna ekonomska kriza, pad realnih plata i vladine mere poput zabrane hipotekarnih kredita dodatno pogoršale ovu situaciju.
Finansijski pritisak kao glavni uzrok nesigurnosti
Istraživanje je pokazalo da su finansijski problemi i konflikti glavni uzroci nesigurnosti u vezi sa nekretninama. U Evropi i Centralnoj Aziji, najčešći razlozi su strah od iseljenja (10%) i nemogućnost plaćanja rente ili kupovine (9%).
U Turskoj je posebno izražen strah od iseljenja (31%), dok je 25% ispitanika navelo da nema sredstava za zakup ili kupovinu. U Grčkoj je ovaj procenat 20%. Ograničenje rasta zakupnina na 25% između 2022. i 2024. godine dodatno je pogoršalo odnose između zakupaca i stanodavaca u Turskoj, što je dovelo do sporova, nasilja i čak smrtonosnih incidenata.
Globalni poziv na akciju
Izveštaj upozorava da se svet udaljava od cilja obezbeđivanja jednakih prava na stanovanje za sve do 2030. godine, kako je predviđeno Ciljevima održivog razvoja UN.
Malkolm Čajldres, vodeći autor izveštaja, poručuje da su ovi nalazi poziv na buđenje za kreatore politika širom sveta. "Finansijska nestabilnost, pretnje iseljenjem i konflikti ugrožavaju imovinska prava miliona ljudi, čak i u najrazvijenijim zemljama," izjavio je Čajldres.
Preporuke za rešavanje problema
Izveštaj predlaže strategije prilagođene pojedinačnim zemljama, uključujući:
- Programe socijalne zaštite za pomoć zakupcima i vlasnicima hipoteka u finansijskim poteškoćama;
- Proširenje dostupnog i socijalnog stanovanja;
- Smanjenje rodnih nejednakosti u vlasništvu nekretnina, jer žene širom sveta i dalje imaju manja prava na imovinu nego muškarci.
Podaci ukazuju i na to da se troškovi domaćinstava za stanovanje, vodu, struju i gas u poslednje dve decenije značajno povećavaju širom EU. Na primer, udeo prihoda od minimalne zarade koji ide na kiriju varira od 35% u Francuskoj do 56% u Holandiji.
(M.A/EUpravo zato/euronews.com)