Visa i Mastercard obrađuju 61 odsto kartičnih plaćanja u evrozoni i gotovo sve prekogranične kartične transakcije, pa Evropa vodi izvesnu bitku u pokušaju da smanji zavisnost od američkih platnih sistema.
Evropske institucije američku dominaciju sve više posmatraju kao strateški rizik. Godinama se oslanjanje na američke kompanije smatralo prihvatljivom cenom efikasnog sistema, ali aktuelne geopolitičke tenzije promenile su način na koji Brisel i Evropska centralna banka gledaju na finansijsku infrastrukturu.
Strah je da bi platni sistemi u slučaju ozbiljnog političkog sukoba mogli postati sredstvo pritiska, što se pokazalo na primeru Rusije. Sa poečtkom rata u Ukrajini, ove američke kompanije su obustavile poslovanje zbog sankcija, što je pokazalo koliko brzo pristup međunarodnim platnim mrežama može postati političko pitanje.
Digitalni evro kao odgovor
Kao odgovor Evrope i rešenje jeste digitalni evro. Evropska centralna banka snažno zagovara elektronski oblik evra koji bi izdavala ECB, a koji pak ne bi trebalo da zameni gotovinu ili postojeće bankovne račune, već da ponudi evropsku infrastrukturu za digitalna plaćanja koja bi bila pod kontrolom evropskih institucija.
"Uglavnom se za obradu plaćanja oslanjamo na američke, a ponekad i kineske mreže. Potrebno nam je evropsko rešenje jer želimo da budemo suvereni na svom terenu", rekla je predsednica ECB-a Kristin Lagard.
Digitalni evro bi trebalo da omogući plaćanja putem interneta i van mreže, dok bi komercijalne banke i pružaoci platnih usluga nudili digitalni evro svojim korisnicima. Pilot-program trebalo bi da počne 2027. godine, a šira upotreba planirana je od 2029. godine.
U pitanju su i podaci i naknade
Kako navodi Euronews, veliki broj podataka povezanih sa kartičnim plaćanjem završava u sistemima kompanija izvan EU, dok trgovci poslednjih godina upozoravaju i na rast naknada koje naplaćuju kartične mreže.
Zbog toga se paralelno razvijaju i privatna evropska rešenja. EuroPA i Evropska inicijativa za plaćanja povezuju nacionalne sisteme poput portugalskog MB WAY-a, španskog Bizuma, poljskog Blika i francusko-nemačkog Wera. Cilj je stvaranje mreže koja bi mogla da obuhvati oko 380 miliona ljudi u 15 evropskih država.
I druge zemlje traže alternativu američkim karticama
Kako bi se smanjila dominacija Vise i Mastercarda, velike britanske banke pokrenule su sopstvenu inicijativu, preko kojih se obrađuje oko 95 odsto britanskih kartičnih transakcija.
Takođe, sve više se razvijaju i rešenja koja bi međusobno povezivala različite nacionalne sisteme, a ideja je slična romingu u mobilnim komunikacijama, sve sa ciljem da korisnik u inostranstvu plaća istom aplikacijom koju koristi i kod kuće.
(EUpravo zato/Index)