Dok Evropska unija pokušava da zaštiti svoje tržište od jeftinog kineskog uvoza, Peking pronalazi nove načine da zaobiđe evropske carine. Ključnu ulogu u toj strategiji sve više imaju Maroko i Turska, zemlje u koje Kina ulaže milijarde dolara kako bi preko njih plasirala svoju robu u EU.
Poslednjih godina Evropska unija uvela je dodatne carine na pojedine kineske proizvode, uključujući električne automobile, kako bi zaštitila domaću industriju od nelojalne konkurencije. Međutim, Brisel sada upozorava na novu strategiju Pekinga, kineske kompanije sve češće otvaraju fabrike u zemljama koje imaju povlašćen trgovinski status sa Evropskom unijom.
Najveći dobitnici tog trenda postali su Maroko i Turska, preko kojih kineski proizvodi mogu lakše da stignu do evropskih potrošača zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini i carinskoj uniji sa EU.
Kina ulaže milijarde u fabrike
Prema podacima istraživačke kuće Rhodium Group, kineske investicije u Maroku dostigle su oko šest milijardi dolara u poslednje četiri godine, dok je u Tursku uloženo oko dve milijarde dolara.
Istovremeno, značajan priliv kineskog kapitala beleži i Egipat, gde je samo tokom 2025. godine investirano oko šest milijardi dolara, mada se proizvodi iz tamošnjih kineskih fabrika uglavnom izvoze u SAD i zemlje Persijskog zaliva.
U Maroku Kina ubrzano razvija čitav lanac proizvodnje električnih automobila. Fabrike otvaraju proizvođač baterija Gotion, kompanije BTR, Tinci i Huayou, koje proizvode materijale za baterije, proizvođač kočionih sistema APG, kao i kompanija Sentury Tire, poznata po proizvodnji automobilskih guma.
Stručnjaci ocenjuju da je reč o dugoročnom trendu koji traje još od pandemije virusa korona i da kineske kompanije sve više sele proizvodnju robe sa visokom dodatom vrednošću upravo u Maroko.
Turska kao nova baza kineskih proizvođača
Sličan razvoj događaja beleži se i u Turskoj.
Kineski proizvođač električnih automobila BYD dobio je povlašćen pristup turskom tržištu kako bi izgradio veliku fabriku, iako je projekat trenutno privremeno obustavljen. Plan je bio da kompanija dobije oslobađanje od uvoznih dažbina koje Turska naplaćuje kineskim električnim vozilima.
Pored BYD-a, u Turskoj investiraju i proizvođač bele tehnike Haier, kao i kompanija Astronergy, koja proizvodi solarne panele.
Ekonomisti upozoravaju da kineska ulaganja više nisu ograničena samo na auto-industriju, već obuhvataju veliki broj sektora, što dodatno otežava odgovor Evropske unije.
Brisel traži način da zaštiti tržište
Evropska komisija je još u junu pokrenula pregovore sa Kinom kako bi pokušala da uravnoteži trgovinske odnose, s obzirom na to da EU beleži trgovinski deficit sa Kinom koji premašuje milijardu evra.
Istovremeno, Brisel priprema nove trgovinske mere kojima bi pokušao da spreči zaobilaženje evropskih carina.
Jedan od ključnih predloga je novi Zakon o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act), koji bi dao prednost evropskim kompanijama prilikom javnih nabavki i korišćenja evropskih fondova.
Predlog zakona izazvao je oštre reakcije Pekinga, dok brojne zemlje pokušavaju da ubede evropske institucije da budu svrstane među „pouzdane partnere", kako bi njihovi proizvodi mogli da nose oznaku "Proizvedeno u Evropi".
Maroko i Turska u centru spora
Pojedini evropski proizvođači automobila zalažu se da Maroko bude uključen među zemlje čiji bi proizvodi mogli da dobiju evropski status, budući da mnoge fabrike evropskih kompanija posluju upravo tamo.
Međutim, pojedini poslanici Evropskog parlamenta upozoravaju da bi takva odluka indirektno koristila i Kini, koja ubrzano širi proizvodnju u tim državama.
Francuski evroposlanik Pjer Žuve smatra da je upravo to deo kineske strategije za zaobilaženje evropskih carina i traži da Maroko i Turska budu isključeni iz novog sistema sve dok ne otvore svoja tržišta javnih nabavki evropskim kompanijama.
Njegov stav podržavaju i pojedini nemački i francuski poslanici, koji planiraju da u septembru predstave izveštaj Evropskom parlamentu.
Evropski propisi više nisu dovoljni
Pravni stručnjaci ocenjuju da postojeći evropski instrumenti zaštite tržišta teško mogu da odgovore na novu strategiju kineskih kompanija.
Do sada je Evropska komisija uglavnom sankcionisala slučajeve u kojima su kineski proizvodi samo sklapani u trećim zemljama kako bi promenili poreklo robe. Međutim, sada kineske kompanije grade kompletne fabrike u Maroku i Turskoj, gde nastaje značajan deo proizvodnje.
To znači da Evropska komisija mora da pokreće potpuno nove istrage kako bi dokazala damping ili nedozvoljene državne subvencije, što je znatno složeniji i sporiji postupak.
Stručnjaci smatraju da će Brisel u narednim godinama morati da razvije potpuno nove mehanizme zaštite tržišta, jer dosadašnja pravila više ne prate promene u globalnim lancima proizvodnje.
Kako ocenjuju pravnici specijalizovani za međunarodnu trgovinu, Evropska unija će morati da proširi tumačenje pravila o zaobilaženju carina ukoliko želi da zadrži kontrolu nad sve složenijim načinima na koje kineske kompanije ulaze na evropsko tržište.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)