Subvencionisani stambeni krediti doneli su više od 7.000 mladih olakšicu za rešenje stambenog pitanja, ali sa porastom cena kvadrata, pitanje je koliko je održivo da država dugoročno subvencioniše kamatne stope.
"Intencija države jeste da olakša mladima kupovinu prve nekretnine. Moram da podvučem da dosta ljudi razmišlja da kupi investicionu nekretninu, ali kod ovog programa ugovor je takav da vi prvih šest godina ne smete da izdajete tu nepokretnost", rekao je za Euronews posrednik u prometu i zakupu nekretnina, Ervin Pašanović i dodao:
"Učešće je jedan odsto, odnosno za maksimalni kredit od 100.000 evra to je 1.000 evra. Kod komercijalnog kredita morali biste da imate oko 20.000 evra učešća. Prvih šest godina rata je znatno niža, a nakon toga ulazi se u klasičan period otplate dugoročnog kredita".
Kada je u pitanju tržište nekretnina, cenu diktira lokacija, pa je za 100.000 evra u Beogradu u ovom trenutku teško pronaći stan, ali što ste dalji od prestonice, lakše ćete pronaći nekretninu koja ispunjava vaše želje.
"Ako gledamo Beograd, 100.000 evra nije iznos za koji lako možete pronaći uknjižen stan. Ali van Beograda i Novog Sada možete kupiti ozbiljne porodične kuće i mnogo veću kvadraturu".
U glavnom gradu je, kako je naveo Pašanović, najveći izazov ponuda manjih stanova.
"Investitorima je potrebno nekoliko godina da završe jedan projekat. Ako danas odlučite da gradite više manjih stanova, proći će tri do pet godina dok oni ne dođu na tržište. Nekretnine ne mogu brzo da odgovore na promene potražnje. Za 100.000 evra mogu da se pronađu stanovi u delovima poput Mirijeva, Žarkova, Železnika ili Ledina. Postoje i druge opcije, poput prizemlja ili potkrovlja, gde se može pronaći nekretnina i na atraktivnijim lokacijama", rekao je Pašanović.
Mladi najčešće biraju krajeve za koje su emotivno vezani.
"Zvezdara je veoma interesantna mladima, dok je Novi Beograd imao veliki promet jer nudi različite kategorije stanova i cenovno i po kvalitetu", naveo je Pašanović.
(EUpravo zato/Euronews)