Ormuski moreuz je najvažniji naftni prolaz na svetu i predstavlja usko grlo između Persijskog zaliva i Omanskog zaliva.
Moreuz, dugačak 39 kilometara, jedini je izlaz na otvoreno more za šestinu svetske proizvodnje nafte i jednu trećinu svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).
Ormuz je dospeo u žižu javnosti nakon eksplozija 13. juna, kada su oštećena dva naftna tankera, samo mesec dana pošto su u blizini sabotirana još četiri plovila.
Ujedinjeno Kraljevstvo je prošle nedelje saopštilo da su tri iranska plovila bezuspešno pokušala da ometaju prolazak britanskog trgovačkog broda kroz moreuz.
Gde se tačno nalazi Ormuski moreuz?
Nalazi se između Omana i Irana i povezuje zemlje Persijskog zaliva (Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija, Bahrein, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati) sa Arapskim morem i okeanom.
Iako je najuži deo moreuza širok svega 33 kilometra, plovidbeni kanali u oba smera široki su samo tri kilometra.
Da li je to zaista jedini izlaz iz Zaliva?
Pomorskim putem, Ormuski moreuz je jedini način za transport robe i ljudi ka ostatku sveta. Zbog toga su Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija predložili izgradnju dodatnih naftovoda kako bi se izbegao ovaj problematični plovni put.
Koliko nafte i gasa prolazi kroz Ormuski moreuz?
Otprilike jedna šestina svetske nafte prolazi kroz moreuz, što je skoro 20 miliona barela dnevno. To uključuje većinu nafte članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), među kojima su Saudijska Arabija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt. Katar, najveći svetski izvoznik LNG-a, takođe najveći deo ovog energenta šalje kroz Ormuz.
Koje pomorske snage štite region?
Peta flota Sjedinjenih Američkih Država, sa sedištem u Manami u Bahreinu, odgovorna je za zaštitu pomorskih plovidbenih ruta.
Postoji li istorija napada na plovila?
Tokom iransko-iračkog rata osamdesetih godina, dve zemlje su redovno ugrožavale međusobne isporuke nafte. Godine 1988, američki ratni brod "Vincennes" je oborio iranski putnički avion, pri čemu je poginulo 290 ljudi, što je Vašington opisao kao nesreću. Japanski naftni tanker je 2010. napala grupa povezana sa Al Kaidom.
Kako se situacija zaoštrila tokom poslednje decenije?
Početkom 2012. godine Iran je zapretio da će ometati brodove koji prolaze kroz moreuz kao odgovor na američke i evropske sankcije usmerene na njegov izvoz nafte. Zapadni napori bili su deo koordinisanog programa čiji je cilj bio da se Teheran spreči u razvoju nuklearnog oružja.
Kako bi aktuelna kriza uticala na cene nafte?
Oko 150 tankera se usidrilo na otvorenom moru u vodama Persijskog zaliva sa obe strane Ormuskog moreuza, ključne trgovačke rute na južnoj granici Irana.
Strahuje se da bi plovni put mogao da bude blokiran, što bi potencijalno dovelo do značajnog rasta cena nafte.
Moreuz je jedini prolaz kojim tankeri sa naftom mogu da izađu na svetsko tržište, što ga čini jednom od strateški najvažnijih tačaka uskog grla u globalnoj trgovini.
Blokade u moreuzu mogle bi da podignu cenu nafte iznad 100 dolara po barelu, predviđali su analitičari banke Goldman Saks.
U petak su cene bile ispod 70 dolara po barelu.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, inflacija u razvijenim ekonomijama raste za oko 0,4 procentna poena na svakih 10 odsto povećanja cena nafte.
Da li bi Iran mogao da blokira Ormuz?
Analitičari navode da postoji više načina na koje bi Iran mogao da pokuša da blokira pristup moreuzu.
Iran je razvio "značajan spektar" kapaciteta, uključujući morske mine, brze napadne čamce, podmornice, dronove i raketne sisteme, smatra Nik Čajlds, stručnjak za pomorsku bezbednost u istraživačkom centru Međunarodni institut za strateške studije.
"Ako bi to upotrebili u okviru široke kampanje, moglo bi da dođe do veoma ozbiljnih poremećaja, čime bi se potencijalno ozbiljno ugrozile američke i druge pomorske jedinice, uključujući brodove za protivminske operacije koji nastoje da održe plovni put otvorenim", naveo je analitičar za Skaj njuz.
Postoji i mogućnost da, umesto potpunog zatvaranja moreuza, Iran pokuša sa ciljanom kampanjom uznemiravanja određenih brodova, izraelskih, američkih ili drugih zapadnih plovila.
Ipak, zatvaranje rute bi predstavljalo krajnje drastičan potez za Iran, jer bi mogao da se razljuti i njegov glavni kupac Kina, a ne bi bile oduševljeni ni Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati, dva velika proizvođača nafte.
(EUpravo zato/Al Jazeera)