Studija "Strahovi Nemaca 2025", informacionog centra osiguravajuće kuće R+V, ispitivanjem je došla do rezultata šta građane u Nemačkoj najviše brine i čega se najviše plaše.
Rezultati su pokazali da, uprkos globalnim krizama i napetoj ekonomskoj situaciji, prosečan strah kod Nemaca je pao na 37 posto u odnosu na 42 posto iz 2024. godine.
To, međutim, ne znači da su ljudi u Nemačkoj bezbrižni već samo da im je fokus više usmeren na neke druge stvari, a istraživanje je pokazalo da su to egzistencijalna pitanja.
Više od polovine stanovništva (52 poosto) strahuje od rasta troškova života, a strahovi vezani za novac, u globalu, zauzeli su visoko mesto na rang-listi. Gotovo polovina Nemaca (49 posto) strahuje da će država povećati poreze ili smanjiti socijalna davanja i usluge, što je zauzelo 3. mesto na listi.
Mali broj stanova i visoke cene predstavljaju veliku brigu građana, a čak 48 procenata ispitanih strahuje da će stanovanje postati nemoguće platiti (4. mesto). Kod žena je ovaj strah izraženiji nego kod muškaraca.
Migracije i dalje plaše mnoge, naročito na istoku
Izuzetak na vrhu liste strahova je bojazan da će priliv migranata preopteretiti državu, 2. mesto, a na na 7. mestu rangirana je zabrinutost da će doseljavanje stranaca dovesti do društvenih tenzija. Obe ove brige znatno su izraženije na istoku nego na zapadu zemlje i obe su u poređenju sa prošlom godinom primetno opale.
Pritom se broj zahteva za azil u prvoj polovini 2025. skoro prepolovio u odnosu na isti period prethodne godine, zahvaljujući merama prethodne i sadašnje vlade. Prema objašnjenju politikološkinja Izabel Boruki, koja je kao savetnica pratila studiju, ovde je samo na prvi pogled reč o konkretnoj politici useljavanja i njenim merama.
"Radi se o društvenom identitetu, o pitanju šta je zapravo kulturni suživot i šta se podrazumeva pod pripadnošću. Pitanje izbeglica se u suštini nadovezuje na to. Pored toga, naravno, strahovi od imigracije politički se lako mogu instrumentalizovati i instrumentalizuju se kroz desničarsko populističke ili desničarsko ekstremističke narative," objasnila je, prenosi DW.
Samo jedna stvar Nemce brine malo više nego prošle godine, to što autoritarni vladari širom sveta postaju sve moćniji i taj strah se nalazi 5. mestu sa 47 posto. Odmah iza toga je zabrinutost da politika predsednika SAD Donalda Trampa čini svet opasnijim (6. mesto, 45 posto).
Ova dva straha izraženija su na zapadu zemlje nego na istoku, a kod žena više nego kod muškaraca. Razlike su posebno uočljive kada je reč o strahu od posledica Trampove politike.
Privreda, rat u Ukrajini, ekstremizam, klima
Iznenađujuće, uprkos neizvesnim prognozama, strah od lošije ekonomske situacije nastavlja da opada, 42 posto Nemaca plaši se recesije.
Rat u Ukrajini i dalje traje. Strah da bi Nemačka mogla postati strana u ratu ostaje sa 41 posto gotovo nepromenjen. Ova zabrinutost posebno je izražena na istoku zemlje i među ženama.
Strah od ekstremizma ponovo je vidno opao: 2025. iznosi samo 40 procenata. Većina ispitanih najviše se plaši desničarskog (43 posto) i islamstičkog (42 posto) ekstremizma, dok se levičarskog ekstremizma boji svega osam procenata.
Zabrinutost zbog prirodnih katastrofa i klimatskih promena, međutim, nalazi se tek na 15. i 16. mestu među strahovima, uprkos sve većem broju prirodnih katastrofa, poplava, šumskih požara i suša širom sveta. To se, međutim, može brzo promeniti: Među mladim ispitanicima uzrasta od 14 do 19 godina, strah od klimatskih promena je među tri najveća straha.
Podele u društvu i polarizacija više ne izazivaju toliko straha među Nemcima (39 posto). Vrednost je pala za devet procenata u odnosu na prošlu godinu. Međutim, Nemci se najviše plaše jaza između ljudi sa i bez migrantskog porekla. Sa znatnom razlikom slede zabrinutost zbog podele na bogate i siromašne i na one sa prodemokratskim i antidemokratskim stavovima. Podela između istoka i zapada plaši samo 22 procenta ispitanih.
Što su Nemci stariji, to su zabrinutiji, u proseku, strah raste sa godinama života. To pokazuje zbir svih ispitanih strahova po starosnim grupama. Na pitanje čega se najviše plaše, mladi i stari daju veoma različite odgovore.
Kod najmlađih ispitanih (14-19 godina) najveći je strah od rata u kojem bi Nemačka učestvovala (45 posto), sledi strah od Trampove poltike i na kraju od klimatskih promena.
Za ispitanike od 20 do 39 godina na prvom mestu je briga oko preskupog stanovanja. Kod onih od 40 do 59 godina najviše zabrinjava rast troškova života. Polovina obe starosne grupe brine povećanje poreza odnosno smanjenje socijanih davanja.
Kod starije grupe je na drugom mestu i strah od preterane migracije. Samo kod grupe starijih od 60 godina na vrhu liste nalazi se briga da će u starosti teško oboleti i postati zavisni od tuđe nege.
(EUpravo zato.rs)