Članice Evropske unije su se složile da za još 6 meseci produže sankcije protiv više od 2.500 pojedinaca i entiteta optuženih da podržavaju Rusiju u ratu i podrivaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.
Na crnoj listi nalaze se predsednik Vladimir Putin, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, poslanici, visoki generali, oligarsi, privredni lideri, propagandisti i plaćenici, kao i oni odgovorni za otmicu ukrajinske dece iz okupiranih teritorija.
Odluka o produženju doneta je u petak tokom sastanka ambasadora u Briselu, potvrdilo je dansko predsedništvo Saveta EU.
Glavna tačka spora bio je zahtev Mađarske i Slovačke da se određena imena uklone sa crne liste. Posle nekoliko krugova razgovora, nijedno ime ipak nije izbrisano.
Ranije ove godine Budimpešta je uspela da izbaci tri imena.
Paralelno s tim, Danska je predložila promenu pravila kako bi se sankcije produžavale na 12 meseci, umesto na tradicionalnih šest. Na taj način bi se ograničila zloupotreba veta koju omogućava princip jednoglasnosti.
I Mađarska i Slovačka koristile su veto za određene ustupke, što je razbesnelo druge države članice. Ove dve srednjoevropske zemlje glasno kritikuju sankcije protiv Rusije, iako se nikada nisu do kraja usprotivile njihovom uvođenju.
Na kraju je predlog odbijen, pa će se o sankcijama i dalje odlučivati na svakih 6 meseci.
U međuvremenu, Bela kuća traži uvođenje kaznenih tarifa za Kinu i Indiju, dva najveća uvoznika ruske nafte. Komisija, sa druge strane, radi na novom paketu ekonomskih sankcija, usmerenih na "sivu flotu" i entitete koji omogućavaju zaobilaženje mera. Blok je takođe obećao da će ubrzati udaljavanje od ruskih fosilnih goriva, što bi trebalo da bude završeno do kraja 2027. godine.
"Upravo smo produžili naše sankcije Rusiji. Istovremeno, privodimo kraju rad na 19. paketu koji predviđa dodatna ograničenja prodaje ruske nafte, sive tankere i banke. Nastavićemo da prekidamo dotok novca za Putinov rat", izjavila je visoka predstavnica Kaja Kalas.
Evropljani nisu ubeđeni da će američki predsednik, Donald Tramp, uspeti da pojača pritisak na Moskvu. Nakon nezapamćenog upada ruskih dronova u poljski vazdušni prostor ranije ove nedelje, Tramp je upitao da je incident "mogao da bude greška".
Poljski premijer Donald Tusk odgovorio je: "I mi bismo želeli da je napad dronovima na Poljsku bio greška. Ali nije bio. I mi to znamo".
(EUpravo zato/Euronews)