Helsinki nije zabeležio nijednu žrtvu saobraćajnih nesreća u prethodnih godinu dana, saopštili su gradski zvaničnici.
Iako je broj poginulih na putevima u padu širom Evropske unije, sa smanjenjem od 3 odsto u 2024. godini, teške nesreće su i dalje česte u velikim gradovima. Zato je cela godina bez ijedne pogibije ogroman uspeh za većinu gradova, a kamoli za jednu evropsku prestonicu.
U 2023. godini, u saobraćajnim nesrećama u gradovima EU život je izgubilo 7.807 ljudi. Samo u Berlinu je prošle godine poginulo 55 osoba, dok je u regionu Brisela stradalo devet ljudi.
Helsinki je jedna od najmanjih prestonica u EU, sa nešto manje od 690.000 stanovnika, ali šire gradsko područje broji oko 1,5 miliona ljudi koji svakodnevno žive i putuju kroz njega.
Roni Utriainen, saobraćajni inženjer u gradskoj Upravi za urbanističko planiranje, izjavio je za finske medije da je ovaj rezultat postignut zahvaljujući "nizu faktora, ali da su ograničenja brzine među najvažnijima".
Pozivajući se na podatke koji pokazuju da se rizik od smrtnog ishoda za pešake prepolovljuje ako brzina udara vozila padne sa 40 na 30 kilometara na sat, gradske vlasti su 2021. godine uvele niže limite u većini stambenih naselja i u centru Helsinkija.
Ograničenja su sprovedena uz pomoć 70 novih kamera za nadzor brzine i strategije kontrole saobraćaja zasnovane na nacionalnom programu "Vizija nula", čiji je cilj da se potpuno eliminišu teške povrede i smrtni slučajevi u saobraćaju. Podaci finske agencije za bezbednost saobraćaja, Liikenneturva, pokazuju da broj saobraćajnih žrtava u Helsinkiju opada otkako su uvedene ove mere.
Evropski uzor
Vlasti Helsinkija poslednjih pet godina pokušavaju da ponove rezultat iz 2019. godine, kada u gradskim nesrećama nije stradao nijedan pešak ili biciklista.
Utriainen ističe da je uspeh postignut zahvaljujući dugoročnoj strategiji urbane mobilnosti zasnovanoj na podacima, koja je transformisala nekada automobilima okrenutu prestonicu. U mnogim delovima grada sužene su saobraćajnice, a duž njih posađena su stabla, sve sa ciljem da se vozači osećaju nelagodno i zbog toga voze pažljivije u gusto naseljenim zonama.
Grad je takođe ulagao u infrastrukturu za pešake i bicikliste, uključujući mrežu biciklističkih staza dužu od 1.500 kilometara. Pored toga, ojačan je sistem javnog prevoza sa autobusima na čista goriva i autonomnim vozilima, a izgradnja nove tramvajske linije finansirana je uz pomoć Evropske investicione banke, piše Politiko.
Utriainen navodi da su sve te promene pomogle da se smanji upotreba automobila, a samim tim i broj teških nesreća. Statistika pokazuje da je broj povređenih u saobraćaju u Helsinkiju pao sa 727 u 2003. godini na svega 14 u 2023.
Uspeh Helsinkija primećen je i u Briselu, gde Evropska komisija pojačava pritisak na zemlje članice da smanje broj žrtava u saobraćaju. Početkom godine, komesar za saobraćaj Apostolos Tzitzikostas upozorio je da većina država članica nije na putu da ispuni cilj EU iz 2018, prepolovljavanje broja poginulih u saobraćaju do 2030. godine.
(EUpravo zato)