Klasični prenosni radari mogu tehnički da mere brzinu i na udaljenosti većoj od 500 metara. U praksi se, međutim, merenje i snimanje prekršaja često obavljaju sa oko 150 do 300 metara, između ostalog kako bi se na snimku jasno videla registracija vozila.
Ipak, ovo pravilo ne važi za sve uređaje.
Kada su u pitanju klasične fiksne kamere po gradovima, one vas najčešće "hvataju" na znatno manjoj udaljenosti, uglavnom od 10 do 100 metara ispred samog stuba.
Koliko daleko mogu da mere laserski radari?
Laserski uređaji mere brzinu na osnovu laserskih impulsa koji se odbijaju od vozila. Prema pravilima koja važe u Srbiji, oni spadaju u merila brzine koja mogu da se koriste kao ručni, prenosni ili stacionarni uređaji.
Kod klasičnih prenosnih uređaja tehnički domet može biti veći od 500 metara. Ipak, to ne znači da se svaki prekršaj snima sa te udaljenosti. Takođe, treba imati na umu da policija danas koristi i moderne automatske sisteme i takozvane "super radare". Oni mogu sami, bez zaustavljanja saobraćajca, da snime više traka odjednom i uslikaju vas ne samo zbog brzine, već i ako niste vezali pojas ili ako pričate na telefon.
Da li radar može da vas snimi kada ga već prođete?
Da, u zavisnosti od uređaja i načina merenja. Pojedini radari mogu da mere brzinu vozila koja se udaljavaju od njih, a ne samo onih koja im se približavaju. To je predviđeno i pravilima za određene vrste merenja.
Zato nije sigurno pretpostaviti da ste izbegli snimanje samo zato što ste prošli pored policijskog vozila ili kamere.
Kako funkcioniše merenje prosečne brzine?
Za razliku od uređaja koji mere brzinu u određenom trenutku, sistemi za prosečnu brzinu računaju koliko je vremena vozilu potrebno da pređe poznatu deonicu puta.
Ako je poznata dužina deonice i vreme između dve kontrolne tačke, brzina se izračunava deljenjem pređenog puta vremenom. Vozači često misle da se ova brzina meri samo od jedne do druge naplatne rampe, ali sistem u Srbiji koristi i takozvane međusekcije. To znači da vas kamere na auto-putu mogu proveravati na više mesta duž cele rute. Na taj način sistem može da utvrdi da li je prosečna brzina bila veća od dozvoljene, čak i kada vozač uspori neposredno pre kamere.
Šta kažu propisi?
Pravilnik o merilima brzine vozila u saobraćaju uređuje vrste merila, metode merenja i uslove njihovog overavanja. Propis prepoznaje radarska, laserska i senzorska merila, kao i stacionarno i pokretno merenje.
U propisu nije određena jedna univerzalna udaljenost na kojoj svi radari moraju da snimaju. Tehničke mogućnosti zavise od konkretnog uređaja, a njegova upotreba mora da bude u skladu sa odgovarajućim zahtevima i uslovima merenja.
Ne postoji jedna udaljenost koja važi za sve radare
Klasični prenosni radari mogu tehnički da mere brzinu i sa više od 500 metara, ali se snimanje prekršaja u praksi često obavlja sa oko 150 do 300 metara, dok vas gradske kamere snimaju izbliza. Fiksne kamere imaju drugačije karakteristike, dok sistemi za prosečnu brzinu funkcionišu na osnovu vremena provedenog na kontrolisanoj deonici koja može biti podeljena na više kraćih delova..
Najvažnije je da ne postoji pouzdano pravilo da ste bezbedni ako radar primetite tek na određenoj udaljenosti. Umesto oslanjanja na procenu dometa, brzinu treba prilagoditi ograničenju i uslovima na putu.
(EUpravo zato/Bizportal.rs)