Pasoši su mnogo više od dokumenata neophodnih za putovanja. Donose nam mnoge uspomene, ali sa druge strane, simbol su globalnih nejednakosti i promenljivih geopolitičkih odnosa.
Pasoši pojedinih zemalja omogućavaju putnicima da jednostavno odu u inostranstvo tako što će rezervisati let i spakovati kofere. Drugi, međutim, moraju da zakažu termin u najbližem konzulatu, prilože dokumenta, a onda nedeljama čekaju odluku.
Kakav je položaj pasoša različitih zemalja u svetu? I kako se njegova vrednost menjala tokom vremena?
U poslednjih deset godina sve veći broj država dobio je bezvizni pristup većem broju destinacija, pa se na prvi pogled čini da se svet sve više otvara.
Snaga jednog pasoša može da se meri brojem zemalja, država i teritorija u koje njegov vlasnik može da uđe bez vize ili uz vizu po dolasku, elektronsku putnu autorizaciju (ETA) ili ubrzanu elektronsku vizu (e-vizu). Taj pokazatelj naziva se indeks mobilnosti.
Zašto su neki pasoši postali jači?
Pasoši malih ostrvskih država postali su vredniji nakon što su dobile bezvizni pristup većem broju zemalja u razvoju. Razlog je verovatno zato što ove zemlje imaju mali broj stanovnika, pa se ne doživljavaju kao bezbednosna pretnja, ali i što pojedine vlade smatraju da imaju moralnu obavezu da omoguće lakše putovanje ljudima iz država koje su na prvoj liniji klimatskih promena.
Kina je napredovala na rang-listi zahvaljujući otvaranju zemlje i širenju bilateralnih sporazuma sa susednim državama. Nakon što je u februaru 2024. potpisala sporazum o međusobnom ukidanju viza sa Singapurom, broj putovanja između dve zemlje naglo je porastao.
Kada neka država potpiše sporazum o bezviznom režimu sa šengenskim prostorom, koji obuhvata 29 evropskih zemalja, njen pasoš može gotovo preko noći značajno da napreduje na rang-listi. Zato su Gruzija, Ukrajina i tzv. Kosovo među državama koje su ostvarile najveći skok.
Ipak, bezvizni režim ne znači automatski i ulazak u zemlju.
Najslabiji pasoši na svetu
Većina pasoša je u poslednjoj deceniji postala "jača", ali su pojedini izgubili pozicije na rang-listi.
Vanuatu je pao za 14 mesta nakon što su Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo ukinuli bezvizni režim toj zemlji zbog njenog programa dodeljivanja državljanstva investitorima.
Sjedinjene Američke Države su ove godine pale za pet mesta, uglavnom zato što su druge zemlje uvele recipročna ograničenja kao odgovor na pooštravanje američke vizne politike.
S druge strane, za građane Avganistana, Iraka, Sirije, Pakistana i Somalije svet je i dalje uglavnom zatvoren. Vlasnici avganistanskog pasoša, primera radi, mogu bez vize da putuju u samo tri zemlje.
Kada pasoš postane prepreka
Slab pasoš može da pokvari čak i najveće životne uspehe.
Omar Artan trebalo je da postane prvi fudbalski sudija iz Somalije koji će suditi na Svetskom prvenstvu u fudbalu, nakon što ga je FIFA uvrstila na konačan spisak arbitara. Međutim, nije dobio dozvolu za ulazak u Sjedinjene Američke Države.
Da pasoš može da odloži i lične planove pokazuje slučaj vizuelnog umetnika, Sajeda Huseina iz Pakistana, koji je dobio odobrenje za boravak u SAD još 2019. godine, ali je tek iz trećeg pokušaja uspeo da dobije vizu i otputuje 2024.
Ko najviše otvara granice?
"Passport Index" je uveo i novi pokazatelj, "indeks otvorenosti", koji meri koliko pasoša različitih zemalja može da uđe u neku državu bez vize ili uz vizu po dolasku, elektronsku putnu autorizaciju ili e-vizu.
Iako i za pojedine e-vize i dalje treba dostaviti dokumentaciju na proveru, one se uglavnom smatraju manje opterećujućim od klasičnih viza.
Kada se uporede indeks mobilnosti i indeks otvorenosti, dobija se zanimljiva slika.
Sjedinjene Američke Države, Kanada, Australija i Novi Zeland imaju neke od najmoćnijih pasoša na svetu, ali istovremeno zadržavaju relativno strogu kontrolu svojih granica.
Na drugom kraju nalaze se zemlje poput Južnog Sudana, Nigerije, Etiopije i Demokratske Republike Kongo, čiji građani moraju da pribavljaju vize za većinu destinacija, dok njihove vlade relativno lako dozvoljavaju ulazak stranim državljanima.
Papirne vize odlaze u prošlost
Van šengenskog prostora očekuje se dalji rast mobilnosti pasoša zahvaljujući novim bilateralnim i regionalnim sporazumima.
Afrika je i dalje najmanje integrisan region, jer se samo 29 odsto putovanja unutar kontinenta odvija bez viza.
Ravnoteža će se dodatno menjati kako sve više država bude zamenjivalo klasične vize elektronskim putnim autorizacijama (ETA) i elektronskim vizama.
To bi moglo da označi kraj papirnih viza.
Ipak, to istovremeno znači da će i putnici koji danas mogu da putuju bez vize sve češće morati da pribave elektronsku dozvolu pre polaska.
Evropska unija, na primer, očekuje da do kraja godine uvede sistem ETIAS.
(EUpravo zato/Guardian)