Ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomske nauke pripala je Robertu Holu i Majklu Vudfordu za razvoj makroekonomskih modela koji su unapredili mogućnosti vlada i centralnih banaka da ublaže privredne oscilacije i efikasnije sprovode ekonomsku politiku.
Kako je navedeno u obrazloženju nagrade, njihovi modeli omogućavaju bolje razumevanje načina na koji pravovremene mere monetarne i fiskalne politike mogu da ublaže ekonomske uspone i padove.
Privredu karakteriše smenjivanje perioda rasta i usporavanja, zbog čega je stabilizaciona politika decenijama jedan od ključnih instrumenata za očuvanje ekonomske ravnoteže. Još pre gotovo jednog veka, ekonomista Džon Mejnard Kejnz ukazivao je na značaj državne intervencije u ublažavanju privrednih kriza.
U periodima recesije, centralne banke obično snižavaju kamatne stope kako bi podstakle zaduživanje i potrošnju, dok vlade mogu da povećaju javnu potrošnju i budžetski deficit. Kada privreda raste prebrzo i inflacija jača, primenjuju se suprotne mere kako bi se sprečilo pregrevanje ekonomije.
Međutim, naftne krize tokom sedamdesetih godina prošlog veka dovele su u pitanje efikasnost tadašnjih kejnzijanskih modela.
Umesto očekivanog smanjenja nezaposlenosti, mnoge zapadne ekonomije suočile su se sa istovremenim rastom cena, visokom nezaposlenošću i sporim privrednim rastom. Takva kombinacija problema podstakla je rasprave o tome da li stabilizaciona politika zaista daje željene rezultate.
Hol i Vudford nagrađeni su zbog doprinosa razvoju drugačijeg pristupa ekonomskom modeliranju, koji je omogućio da se ekonomska politika zasniva na čvršćim teorijskim osnovama. Umesto oslanjanja isključivo na statističke veze između pokazatelja kao što su inflacija, proizvodnja i potrošnja, oni su razvijali modele utemeljene na mikroekonomskim principima.
Takav pristup polazi od odluka pojedinaca i preduzeća i načina na koji se njihovo ponašanje odražava na ukupnu privredu. Posebno je važno to što domaćinstva i kompanije prilikom donošenja odluka o štednji, potrošnji, investicijama i određivanju cena uzimaju u obzir i očekivanja o budućim ekonomskim kretanjima.
Upravo zbog toga najave vlada i centralnih banaka mogu značajno da utiču na ponašanje učesnika na tržištu.
Ako građani i kompanije veruju da će određene mere biti sprovedene, mogu da prilagode svoje odluke pre nego što te mere počnu da daju neposredne rezultate. Na taj način ekonomska politika može da utiče na tok privrednih kretanja i doprinese većoj stabilnosti.
Modeli razvijeni na ovim osnovama postali su važan deo savremene ekonomske analize i koriste se za razumevanje i reagovanje na različite privredne poremećaje.
"Rad dobitnika pružio nam je čvrstu teorijsku osnovu za modele koje danas koriste centralne banke i vlade širom sveta. Zahvaljujući njima, bolje smo pripremljeni da se suočimo sa privrednim šokovima, poput energetskih kriza ili naglih promena u potrošnji domaćinstava", izjavio je Džon Hasler, predsednik Komiteta za nagradu za ekonomske nauke.
(M.A./EUpravo zato)