Fič je potvrdio kreditni rejtingSrbije na BB +, sa pozitivnim izgledima – što je kreditni rejting koji Srbija ima već dve godine, a kako je naveo profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić, kreditni rejting se podiže veoma sporo, ali njegovo srozavanje ide veoma brzo.
"Očekivali smo od Fiča da će u nekom intervalu od, recimo, pola godine nakon podizanja kreditnog rejtinga od strane rejting agencije Standard&Poor's, i Fič takođe krenuti istim putem i podići naš kreditni rejting. U međuvremenu, od trenutka kada je u oktobru 2024. godine obznanjeno podizanje kreditnog rejtinga, došlo je do bitno promenjenih unutrašnjih okolnosti u zemlji, i to je uticalo na kompaniju Fič da malo odloži svoju odluku", naveo je Lukić u razgovoru za RTS.
Agencije obazrive zbog svoje reputacije
Građenje kreditnog rejtinga podrazumeva simbiozu zalaganja i odricanja jedne zemlje da bi uspela da podigne svoj kreditni rejting.
"Verovatno temeljni razlog zašto agencija Fič još uvek čeka, jeste pitanje njenog kredibiliteta. Kada podižete kreditni rejting jednoj zemlji, a pogotovo kada ta zemlja treba da pređe iz nižih rejting kategorija u najviše i najbolje ocenjene rejting kategorije, onda taj trenutak, taj čin jeste svečan. On se u jednoj optimističnoj, slavljeničkoj atmosferi obeležava i u okruženju koje prate pozitivni i ubedljivi parametri i svi fundamenti koji su vodili do tog uspeha", objasnio je Lukić i naveo da ukoliko saopštenje o podizanju rejtinga prate određeni šokovi, onda agencije smatraju da je zbog same njihove reputacije pametnije odložiti tu odluku za neki period.
"Desio se određeni šok. U trenutku nastanka tog šoka vi ne znate kakav će biti ishod tog šoka. Zbog toga se suzdržavate da obznanite povećanje kreditnog rejtinga, i u tom periodu, naravno, čekate da vidite da li su nastale neke krupne štete. To zahteva vreme. A opet, posle tog vremena, mi imamo pozitivne izglede za promenu kreditnog rejtinga, što znači da nije došlo do nekog fundamentalnog pogoršanja".
Pozitivni indikatori u slučaju Srbije
Mnogo je faktora na koje agencije obraćaju pažnju, među njima su i ekonomski parametri, širi socijalni i društveni parametri, kao i parametri ekonomskih politika.
"Naš trend u ovoj godini je u najvećem broju dimenzija pozitivan. Rast se ubrzao na 3,2 odsto, što nas svrstava u grupu najbrže rastućih evropskih ekonomija u ovoj kalendarskoj godini. Mi smo pohvaljeni iz ugla održanja stabilnosti deviznog kursa, održanja prudentnih javnih finansija. Pohvaljeni smo iz ugla smanjenja deficita tekućeg bilansa", naveo je Lukić.
Poverenje u institucije
Agencija takođe sagledava i poverenje u institucije i o socijalnim kretanjima, kroz dva faktora rizika.
"Prvi faktor rizika jeste taj da ta socijalna kretanja bitno ne poremete postojeće politike za koje je ocenjeno da su konzistentne i kvalitetne, ili da potencijalno ne izazovu neke krupne zaokrete u drugim fundamentima – da ne dolazi do suviše visokog i brzog rasta tekuće javne potrošnje, da ne dolazi do preorijentacije investitora, kako na finansijskim tržištima, tako i onih koji ulaze u realni sektor, da ne dolazi do neodmerenog rasta troškova", naveo je Lukić, dok je drugi faktor poverenje u finansijske institucije, odnosno liderstvo u određenim institucijama koje se posmatraju:
"Oni uvek sameravaju šta je ono što imamo. Ako je to dobro, žele da nastave taj dobar trend i taj dobar kurs, a ako će nešto novo da se desi – da li to znači zadržavanje na starom kursu ili temeljnu promenu politike".
Šta Srbiji donosi podizanje kreditnog rejtinga?
Profesor Lukić ističe da nas visok kreditni rejting i podizanje kreditnog rejtinga približava zemljama članicama Evropske unije.
"Visok kreditni rejting pozitivno utiče na privlačenje investitora, kako investitora kroz strane direktne investicije, tako i portfolio investitore koji investiraju na finansijska tržišta. Kada imamo viši kreditni rejting, državi olakšavamo posao. Država se može povoljnije zaduživati, po nižim kamatnim stopama", istakao je Lukić i dodao da to dovodi do rasterećenja budžeta, širih razvojnih šansi.
"Kada država plaća niže kamatne stope, jednostavnije se i brže zadužuje, jeftinije, onda i privreda treba da plaća niže kamatne stope. A kada pogledate gde to sve zajedno vodi, onda to vodi u otvaranje novih i boljih radnih mesta, vodi u rast životnog standarda i vodi u opšti životni boljitak".
(EUpravo zato/RTS)