Evropski savet je zvanično imenovao Borisa Vujčića za potpredsednika Evropske centralne banke na mandat od osam godina.
On će zameniti Luisa de Gvindosa 1. juna 2026. godine.
Odluka je doneta nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom i Upravnim savetom Evropske centralne banke.
Kako se navodi, Evrogrupa je podržala Vujčićevu kandidaturu 19. januara, a 26. januara je Savet usvojio preporuku o njegovom imenovanju.
Prema pravilima, članove Izvršnog odbora ECB imenuje Evropski savet kvalifikovanom većinom, a adekvatan kandidat se traži među osobama priznatog ugleda i profesionalnog iskustva u monetarnim ili bankarskim pitanjima, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom i Upravnim savetom Evropske centralne banke.
Izvršni odbor ECB odgovoran je za sprovođenje monetarne politike evrozone. Sastoji se od predsednika, potpredsednika i još četiri člana, koji se imenuju na mandate od osam godina.
Upravni odbor čini šest članova Izvršnog odbora i guverneri nacionalnih centralnih banaka zemalja evrozone.
Ko je Boris Vujčić?
U stručnom jeziku centralnog bankarstva, Vujčić se često opisuje kao "umereni jastreb". Reč je o iskusnom ekonomisti koji je više puta upozoravao na dugotrajne inflatorne rizike i zalagao se za postepeno i oprezno smanjenje kamatnih stopa, kako bi se osigurala stabilnost cena.
Istovremeno, njegove kolege ga opisuju kao pragmatičnog, analitički orijentisanog i relativno predvidivog donosioca odluka.
U Evrogrupi Vujčića verovatno vide kao nekoga ko se neće voditi političkim pritiscima, već će pomoći ECB da mirno i stabilno privede kraju borbu sa postpandemijskom inflacijom.
Vujčić je rođen 1964. godine, a studirao je ekonomiju na Univerzitetu u Zagrebu. Bio je na funkciji zamenika guvernera Hrvatske narodne banke, a 2012. je postao guverner.
Diplomirao je 1988. godine na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, gde je osam godina kasnije i doktorirao na temu "Ponuda rada žena i njen uticaj na tržište rada: primer Hrvatske". Njegovo međunarodno obrazovanje ključno je za razumevanje njegove kasnije karijere. Kao dobitnik prestižne Fulbrajtove stipendije, jednu godinu je proveo na doktorskim studijama na Mičigenskom univerzitetu u SAD. Svoje znanje dodatno je usavršavao i u Francuskoj, a kao gostujući istraživač ili predavač boravio je na univerzitetima u Saseksu, Frajburgu i Kentakiju.
Vujčić je od samog početka stupanja na funkciju guvernera bio snažan zagovornik što skorijeg uvođenja evra, smatrajući to strateškim interesom Hrvatske. Taj cilj je uspešno ostvaren 1. januara 2023. godine, kada Hrvatska postaje članica evrozone, a guverner Vujčić time i član Upravnog veća Evropske centralne banke. Njegov rad na čelu HNB-a obeležen je i članstvom u važnim evropskim telima, poput Evropskog odbora za sistemske rizike (ESRB) i Druge bečke inicijative, kojom i predsedava.
(EUpravo zato/Europa.eu)