Ekonomija Evropske unije trebalo bi ove godine da poraste za 1,4 odsto, a rast najvećim delom pokreću Poljska i Španija, pokazuju prognoze Evropske komisije predstavljene u ponedeljak 17. novembra.
Izdvajajući se od većine evropskih zemalja, Varšava i Madrid očekuju rast od 3,2, odnosno 2,9 odsto u 2025. godini.
Ekonomski izgled EU predstavlja blago poboljšanje u odnosu na prolećnu prognozu od 1,1 odsto. Komisija očekuje da će ekonomija bloka nastaviti da raste po stopi od 1,4 odsto i naredne godine, uprkos američkim carinama od 15 odsto na evropski izvoz.
Još jedna dobra vest je da se stopa nezaposlenosti očekuje ispod 6 odsto do 2027, dok bi inflacija u istom periodu trebalo da se smanji na 2,2 odsto. Komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis pozvao je EU da iskoristi ovaj zamah.
"Sada, u izazovnom spoljnopolitičkom kontekstu, EU mora preduzeti odlučne korake kako bi oslobodila domaći rast", rekao je Dombrovskis u saopštenju, dodajući da to uključuje "pojednostavljivanje regulative, završetak jedinstvenog tržišta i podsticanje inovacija".
Zanimljivo je da zemlje koje su bile simboli krize evrozone, Portugal, Grčka, Kipar, Irska i Španija, sada nadmašuju zemlje poput Nemačke, Finske i Austrije, koje su nekada smatrane ekonomskim uzorom.
S druge strane, zabrinjavajuća vest za Evropu je da će njene tri najveće ekonomije, Nemačka, Francuska i Italija, beležiti slab rast u narednim godinama. Nekada motor evropskog rasta, Nemačka se očekuje da poraste samo 0,2 odsto u 2025. i 1,2 odsto u 2026. i 2027.
Italija se procenjuje da će rasti još sporije, 0,4 odsto u 2025. i 0,8 odsto u 2026. i 2027, uprkos tome što je glavni korisnik EU programa oporavka posle COVID-a.
Ovo je u kontrastu sa snažnim ekonomskim rastom u 2025. u južnim i istočnim zemljama, kao što su Malta (4 odsto), Bugarska (3 odsto), Litvanija (2,4 odsto) i Hrvatska (3,2 odsto).
(EUpravo zato)