Jednoglasnom odlukom žirija nagrada „Virino”, koja podržava žensko književno stvaralaštvo, pripala je Kapki Kasabovoj (1973) bugarsko-škotskoj književnici. Kasabova je rođena u Sofiji, a duže od dve decenije živi u Škotskoj. Autorka je dokumentarno-umetničke proze i putopisa.
Jedinu Međunarodnu nagradu za žensko književno stvaralaštvo u Srbiji, „Virino” (na esperantu: virino – žena), već četvrtu godinu dodeljuju Udruženje književnika Srbije i Muzej knjiga „Adligat”, povodom Beogradskih međunarodnih susreta pisaca. Prethodne dobitnice su bile: Tea Obreht (SAD, pored ostalih nagrada ovenčana je je i britanskom nagradom „Orange“), Vesna Goldsvorti (Velika Britanija, ovogodišnja kandidatkinja za Nobelovu nagradu) i Šri Gitandžali (Indija, dobitnica nagrade Booker). VIRINO Nagrada podrazumeva umetnički artefakt beogradskog skulptora Srđana Stefanovića i sertifikat.
Kapka Kasabova, koja je zbog porodičnih razloga bila sprečena da prisustvuje svečanoj dodeli, zakazanoj za 8. oktobar u Svečanoj sali Muzeja knjiga „Adligat”, za srpske medije je izjavila:
- Izuzetno sam ushićena što sam ovogodišnja dobitnica nagrade VIRINO za žene pisce. Činjenica da je ova nagrada srpska, ali po svom duhu međunarodna i bez granica, posebno mi je značajna kao nekome ko potiče iz Bugarske, a ko je deceniju proveo stvarajući svoj Balkanski kvartet i istražujući naša zajednička balkanska iskustva, patnje, ali i dragocene ekosisteme čiji smo deo. Slaveći žene pisce, VIRINO stavlja u fokus vizionarsku moć i sposobnost spajanja ljudi koju književnice imaju u ovom podeljenom svetu. To nam je danas potrebnije nego ikada. Izuzetno žalim što zbog porodičnih okolnosti ne mogu da budem u Beogradu i lično primim nagradu, ali se radujem nekoj narednoj prilici da se uskoro sretnem sa kolegama i čitaocima u Srbiji, napisala je Kapka Kasabova u izjavi.
Kapka Kasabova je dobitnica velikog broja nagrada, među kojima su najznačajnije: Nagrada Britanske akademije (British Academy Prize) - osvojena za njeno remek-delo „Granica“, koje je prevedno i kod nas u izdanju Geopoetike (2022); dobitnica je i Književne nagrade Komonvelta (Commonwealth Writers' Prize) za debitantski roman „Izviđanje“, kao i prestižne francuske Nagrade za najbolju stranu knjigu (Prix du Meilleur Livre Étranger) za njen roman „Prema jezeru“.
Kapka Kasabova je izabrana za uvaženog člana Kraljevskog književnog društva, elitne britanske institucije, čija je članica, inače, i Vesna Goldsvorti (dobitnica Virino nagrade, 2024).
Književna kritika i stručna javnost, uključujući i žiri Nagrade Britanske akademije ističu da Kasabova poseduje jedinstvenu sposobnost da „hroniku istorijskih trauma spoji sa dubokom empatijom“, dok je vodeći svetski mediji opisuju kao briljantnu autorku koja uspeva da osvetli najmračnije i najskrivenije kutke evropske tromeđe.
Žiri je ove godine radio u sastavu: prof. dr Aleksandra Mihajlović, Miloš Janković, Viktor Lazić, mr Vesna Smiljanić Rangelov i Gordana Vlajić.
Oni koji imaju sreće, ponovo se rode sa druge strane
Knjiga „Granica: Putovanje na kraj Evrope” (engleski original Border: A Journey to the Edge of Europe) bugarsko-škotske autorke Kapke Kasabove na srpskom jeziku je objavljena u izdanju izdavačke kuće „Geopoetika” (2022).
U nastavku teksta je upečatljiv odlomak iz ove knjige, koji oslikava njenu suštinu – preplitanje lične geografije, istorijskih trauma i apsurdnosti ljudskih granica.
„Ljudi ginu prelazeći granice, a ponekad i samim tim što su u njihovoj blizini. Oni koji imaju sreće, ponovo se rode sa druge strane. Ali čak i tada, oni ostaju obeleženi, kao ljudi koji su preživeli brodolom.
„Granica je nekada bila dugačka tri stotine kilometara, opasana bodljikavom žicom i čuvana pod pretnjom smrću. Danas je to mesto gde počinje nešto nalik na Evropu, a završava se nešto što nije sasvim Azija. To nije prostor spektakularnog susreta Istoka i Zapada, već skriveni svet u kome prošlost odbija da prođe. Putujući tromeđom Bugarske, Turske i Grčke, shvatila sam da granice nisu samo linije na mapi; one su živa bića koja se hrane našim strahovima i nadama. One odvajaju narode, ali isto tako duboko i nepovratno dele čoveka od samog sebe.”
U ovom delu Kasabova se vraća na prostore Balkana kako bi istražila pogranični pojas između Bugarske, Grčke i Turske, u zoni planine Strandže. Tokom hladnog rata ovo je bila spoljna ivica gvozdene zavese – strogo čuvana i smrtonosna zona za sve koji su pokušavali da pobegnu na Zapad. Kroz susrete s lokalnim stanovništvom, bivšim graničarima, švercerima i novim migrantima autorka ispisuje moćan putopis o tome kako političke linije oblikuju ljudske sudbine.
Putopisno-romaneskno delo „Granica” je prevedeno na dvadeset jezika i ovenčano sa više međunarodnih priznanja: nagradom „Nikola Buvije” za izuzetan spisateljski stil; „Al Rodan”, koju dodeljuje Britanska akademija umetnosti i nauke za doprinos globalnom kulturnom razumevanju; „Stanford–Dolman” za knjigu godine...
(EUpravo zato/Virino)