Tridesettri organizacije civilnog društva potpisala su saopštenje kojim apeluju na brigu o ženama u digitalnom prostoru i pozivaju Ministarstvo unutrašnjih poslova da u novom Programu borbe protiv visokotehnološkog kriminala za period od 2026. do 2030. godine jasno prepozna digitalno nasilje prema ženama i devojčicama kao jedan od oblika visokotehnološkog kriminala.
"Iako je u toku javna rasprava o ovom Programu, predlog dokumenta ni ovog puta ne prepoznaje digitalno nasilje prema ženama na način koji odgovara ozbiljnosti problema. Posledica toga nije samo izostavljanje jedne teme iz strateškog dokumenta. Kada država ne prepozna određeni oblik nasilja, ona ne planira posebne mere za njegovo sprečavanje, ne prati njegove razmere i ne razvija kapacitete institucija da na njega adekvatno odgovore", navodi se u saopštenju.
Poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast zloupotrebe žena u vidu deljenja intimnih fotografija i snimaka bez pristanka žena, digitalnom proganjanju, uznemiravanju, pretnjama i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja u onlajn prostoru.
"Ovi slučajevi pokazali su da digitalno nasilje nije problem budućnosti, već svakodnevna realnost hiljada žena i devojčica", ističe se u saopštenju i dodaje:
"Ženske organizacije godinama pružaju podršku ženama koje su preživele digitalno nasilje, dokumentuju njihove slučajeve i zagovaraju unapređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira. Zahvaljujući zajedničkom radu organizacija civilnog društva, stručne javnosti i hiljada građanki i građana, pitanje zloupotrebe intimnih snimaka prvi put je prepoznato i u procesu izmena Krivičnog zakonika. Međutim, bez odgovarajućih javnih politika koje će pratiti primenu zakona, zaštita žena neće biti potpuna. Posebno zabrinjava činjenica da Predlog programa ne prepoznaje iskustva organizacija koje godinama rade sa žrtvama digitalnog nasilja, niti u dovoljnoj meri uvažava međunarodne standarde i preporuke koje obavezuju Republiku Srbiju da razvija sistemski odgovor na digitalne oblike nasilja prema ženama".
Organizacije potpisnice smatraju da je neophodno da novi Program predvidi posebne mere koje će se odnositi na digitalno nasilje prema ženama i devojčicama, uključujući unapređenje evidencija, jačanje kapaciteta policije, tužilaštava i sudova, kontinuirane obuke za postupanje u ovim slučajevima i uspostavljanje saradnje sa organizacijama koje godinama pružaju podršku žrtvama i prate ovu oblast.
Bez jasnog prepoznavanja digitalnog nasilja prema ženama i devojčicama u strateškim dokumentima države, ono će ostati nedovoljno vidljivo u radu institucija, a žene će nastaviti da same snose posledice nasilja koje trpe, zbog čega je i pokrenuta inicijativa se građanke i građani uključe u javnu raspravu i zajedno zatraže izmene Predloga programa.
"Verujemo da javne politike koje se tiču bezbednosti moraju nastajati uz učešće onih koji godinama rade sa ženama koje su preživele nasilje i najbolje poznaju izazove sa kojima se suočavaju. Digitalni prostor jeste javni prostor. Pravo žena na bezbednost mora važiti jednako i na ulici i na internetu", zaključuje se u saopštenju koje su potpisale sledeće organizacije:
Autonomni ženski centar
FemIn kolektiv
BeFem feministički centar
Žene za mir
Autonomni ženski front
Udruženje Romkinja Osvit
Trag fondacija
Nezavisni ženski centar, Dimitrovgrad
SOS Telefon Vranje
Građanske inicijative
Sos Ženski centar Novi Sad
Komitet pravnika za ljudska prava - JUKOM
Inicijativa mladih za ljudska prava
ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima
Ekofemina, Niš
Ženski istraživački centar, Niš
Evropski pokret u Srbiji
Viktimološko društvo Srbije - VDS
Okular
Udruženje Romkinje sa sela, Pirot
Institut za istraživanje korupcije Kareja
Nezavisno udruženje novinara Srbije - NUNS
Platforma za društveni razvoj i inovacije
Ženski centar Užice
Centar za integraciju mladih / CIM
Slavko Ćuruvija fondacija
Kolektiv Ženska solidarnost
Prijatelji dece Srbije
Beogradski centar za ljudska prava
FemPlatz
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Mreža organizacija za decu Srbije
Udruženje žena Peščanik
(EUpravo zato)