Sve veći broj žena širom Evrope okreće se teretanama namenjenim isključivo njima, tražeći bezbednije i opuštenije okruženje za vežbanje. Najnoviji primer dolazi iz Brisela, gde je jedna nova teretana za žene već okupila oko 1.300 zainteresovanih na listi čekanja, što ukazuje na rastuću potražnju za ovakvim konceptom.
Stručnjaci ukazuju da problem nije u dostupnosti fitnes centara, već u osećaju nelagode koji žene često imaju u mešovitim prostorima.
"U teretanama i dalje postoji prećutna podela prostora, gde su zone sa slobodnim tegovima dominantno ‘muške’, što kod žena može izazvati osećaj nesigurnosti", kaže istraživačica Kat Šnajder sa Univerziteta Zapadne Engleske, koja se bavi temama položaja žena u sportu i percepcije tela, piše Euractiv.
Prema njenim rečima, žene su u takvim okruženjima češće izložene neželjenim komentarima i savetima, ali i stalnom osećaju posmatranja.
"Čak i kada nema otvorenog uznemiravanja, prisutan je pritisak takozvanog ‘muškog pogleda’, što utiče na to kako žene doživljavaju prostor i sopstveni trening", objašnjava Šnajder.
Osnivačica jedne od novih teretana za žene u Briselu, Anabel Šaten, navodi da je ideja bila da se stvori prostor u kojem se žene osećaju "sigurno, prijatno i kao kod kuće". "Kada se ukloni pritisak posmatranja i procenjivanja, menja se i način na koji žene treniraju, postaju opuštenije i fokusiranije na napredak", kaže ona.
Ženske teretane su odgovor na širi problem
Iako broj žena u fitnes industriji kontinuirano raste, analize pokazuju da pravila ponašanja u većini teretana nisu dovoljno precizna kada je reč o zaštiti korisnica. U praksi, odgovornost se najčešće pokreće tek u slučajevima kada se može dokazati krivica zaposlenih, dok se ponašanje drugih korisnika ređe sankcioniše.
Zbog toga se teretane namenjene isključivo ženama sve češće posmatraju kao tržišni odgovor na širi problem u kulturi vežbanja. One nude prostor bez uznemiravanja, seksualizacije i objektifikacije, ali i bez pritiska da se ispune određeni estetski ili društveni standardi.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovakav trend ne rešava uzrok problema.
"Ukoliko žene napuštaju mešovite teretane, smanjuje se pritisak na te prostore da menjaju svoje prakse. Problem se tako ne rešava, već se premešta", navodi Šnajder.
S druge strane, predstavnici fitnes industrije ističu da različiti koncepti mogu koegzistirati. Neki lanci teretana već uvode posebne termine ili zone za žene, dok drugi naglašavaju važnost inkluzivnog okruženja za sve korisnike.
U tom kontekstu, stručnjaci predlažu konkretne mere koje bi mogle unaprediti atmosferu u mešovitim teretanama, od drugačijeg rasporeda sprava i prostora, do veće prisutnosti trenera na samom terenu, koji bi mogli da reaguju u slučaju neprimerenog ponašanja.
Iako fitnes industrija pokušava da odgovori na različite potrebe korisnika, ostaje otvoreno pitanje da li će mešovite teretane uspeti da se prilagode i obezbede okruženje u kojem se svi osećaju jednako prijatno i bezbedno.
(EUpravo zato/Euractiv)