Bol u leđima jedan je od najčešćih razloga zbog kojih ljudi traže medicinsku pomoć. On nastaje nakon fizičkog napora, usled istegnuća mišića, promena na međupršljenskim diskovima ili pritiska na nerv. Ponekad se uzrok ne krije u kičmi, već u drugim organima čiji se bol prenosi u leđa.
Prema podacima koje navodi klinika Mejo, čak 80 odsto ljudi iskusi bol u leđima u nekom periodu svog života, dok se približno 90 odsto akutnih slučajeva poboljša u roku od šest nedelja. Zbog toga pregled neurohirurga nije uvek neophodan, međutim, važno je da se prepozna kada ti simptomi zahtevaju mišljenje lekara.
Kada bol u leđima postaje razlog za zabrinutost?
U većini slučajeva prvi korak je pregled kod izabranog lekara, koji procenjuje simptome i odlučuje o daljim koracima lečenja. Kod akutnog bola u donjem delu leđa, bez znakova ozbiljnijeg oboljenja, magnetna rezonanca se ne preporučuje odmah, tokom prvih šest nedelja. Izuzetak su pacijenti kod kojih postoje sumnja na ozbiljniji uzrok bola.
Prema preporukama stručnjaka, pregled kod neurohirurga ne treba da se odlaže ako se uz bol u leđima javljaju slabost nogu, povišena temperatura ili drhtavica, neobjašnjiv gubitak telesne težine, ako je bol nastao nakon povrede ili ako osoba ima istoriju malignog oboljenja.
Posebno je važno da se obrati pažnja na probleme sa kontrolom mokrenja ili pražnjenja creva, ukoliko se oni pojave uz bol u leđima (naročito uz utrnulost u predelu prepona ili progresivnu slabost nogu), potrebna je da bez potražite pomoć stručnog lica.
Zašto magnetna rezonanca nije uvek prvi korak?
Uglavno se smatra da je magnetna rezonanca neophodna čim se pojavi intenzivan bol u leđima. Međutim, snimanje bez jasne medicinske indikacije može da ukaže na promene koje nisu uzrok tegoba.
Degenerativne promene na kičmi, česte su kod starijih osoba i mogu da se pojave i kod osoba koje nemaju bolove. S druge strane, pojedine promene, uključujući herniju diska, mogu s vremenom da se povuku ili da prestanu da izazivaju simptome.
Zato se rezultati snimanja tumače zajedno sa kliničkim pregledom, istorijom bolesti i simptomima. Ukoliko bol traje duže od šest nedelja, ne popravlja se ili se pogoršava, lekar vrši procenu da li je potrebna dodatna dijagnostika i pregled specijaliste.
Jedna od čestih zabluda jeste da odlazak kod neurohirurga automatski vodi ka operaciji. U stvarnosti, mnogi problemi sa kičmom leče se bez hirurške intervencije.
Početno lečenje, često uključuje prilagođavanje postojećih aktivnosti, fizikalnu terapiju i odgovarajuće lekove protiv bolova. Dugotrajno mirovanje se uglavnom ne preporučuje, a postepeno vraćanje svakodnevnim aktivnostima pomaže pri oporavku.
Operacija se razmatra kada konzervativne metode ne donose dovoljno poboljšanja, kada nalazi snimanja odgovaraju simptomima i kada se proceni da očekivana korist nadmašuje rizike.
(EUpravo zato/Mejo klinika)