Hipertenzija može da bude prisutna mesecima ili godinama, a da čovek ne oseća gotovo ništa. Upravo zbog toga visok krvni pritisak često nazivaju "tihim ubicom", bolest dugo napreduje bez jasnih simptoma, dok istovremeno povećava rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.
Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Oksford pokazuje koliko je taj problem velik. Analizirani su podaci o krvnom pritisku kod više od 1,4 miliona odraslih osoba u Engleskoj, arezultati su objavljeni u časopisu BMJ Public Health.
37 odsto učesnika ispunjavalo je kriterijume za hipertenziju. Dok među ljudima koji su imali hipertenziju, čak 59 odsto nije imalo dijagnozu i nije uzimalo lekove za snižavanje krvnog pritiska. Drugim rečima, bolest je kod njih postojala, ali nisu znali za nju.
Stručnjaci zato upozoravaju da se hipertenzija ne dijagnostikuje na osnovu toga kako se osećamo, već na osnovu merenja i procene lekara.
Ni terapija ne znači da je pritisak pod kontrolom
Istraživanje je ukazalo na još jedan problem: među učesnicima koji su već uzimali jedan ili više lekova za visok krvni pritisak, polovina je i dalje imala vrednosti od najmanje 140/90 mmHg.
To ne znači da lekovi "ne rade". Terapija hipertenzije često zahteva prilagođavanje doze ili kombinovanje različitih lekova, a na krvni pritisak utiču i telesna težina, fizička aktivnost, ishrana, unos soli, alkohol, pušenje, stres, druge bolesti i redovnost uzimanja terapije.
Nalaz pokazuje da sama činjenica da je neko dobio terapiju nije dovoljna. Potrebno je redovno proveravati i da li je krvni pritisak zaista regulisan.
Zašto visok pritisak dugo prolazi nezapaženo?
Pritisak u krvi nije konstantan broj, on se menja tokom dana i zavisi od aktivnosti, stresa, sna, položaja tela i brojnih drugih faktora. Jedno merenje zato ne daje uvek kompletnu sliku, ali kada je pritisak dugotrajno povišen, krvni sudovi i organi su izloženi većem opterećenju.
Vremenom hipertenzija povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani i moždani udar. Rano otkrivanje je važno čak i kada se osoba oseća potpuno zdravo.
Istraživači sa Oksforda ukazuju i na problem načina na koji se hipertenzija otkriva i prati. Pa tako u Velikoj Britaniji postoje protokoli koji zahtevaju više merenja kako bi se potvrdila dijagnoza, a kod određene grupe ljudi se najpre preporučuju promene životnih navika.
Takav pristup ima svoju svrhu, pritisak zaista varira i važne odluke ne bi trebale da se donose na osnovu slučajnog pojedinačnog merenja. Ali autori nove studije smatraju da trenutni pristup doprinosi tome da deo ljudi sa hipertenzijom ostane neotkriven ili neadekvatno lečen, zbog čega pozivaju na proaktivnije otkrivanje i praćenje.
Brojke iz ovog istraživanja dolaze iz velike baze podataka programa Our Future Health, britanskog istraživačkog programa koji prikuplja zdravstvene podatke miliona ljudi. Istraživači sa Oksforda analizirali su merenja krvnog pritiska prikupljena između 2022. i 2025. godine.
Naravno, podatke iz Velike Britanije ne možemo da preslikamo i na Srbiju, jer se zdravstveni sistem, struktura stanovništva, navike i dostupnost preventivnih pregleda razlikuju se od zemlje do zemlje.
Ali osnovna poruka je univerzalna, visok krvni pritisak ne mora da se "oseća" kako bi postojao. Ono što je možda najvažnije u celoj priči jeste činjenica da ga možemo proveriti za nekoliko minuta.
(EUpravo zato)