U ljudskom digestivnom traktu žive trilioni mikroorganizama. Većina njih je toliko mala da ih ne primećujemo, ali njihova aktivnost ima posledice koje sežu mnogo dalje od varenja hrane.
Nova studija sa Mejo klinike pružila je još jedan uvid u tu složenu vezu. Analizirani su uzorci stolice 1.364 pacijenta obolela od raka, prikupljeni pre početka novog režima lečenja, a rezultati su upoređeni sa kliničkim podacima, uključujući neželjene efekte terapije i ishode bolesti.
Istraživači su pronašli 341 bakterijsku vrstu povezanu sa pet grupa karcinoma, nakon što su uzeli u obzir i druga zdravstvena stanja pacijenata.
Obrasci nisu bili isti za sve tumore: određene bakterije bile su češće kod raka jetre i žučnih puteva, druge kod raka jednjaka, dok su neuroendokrini tumori bili povezani sa gubitkom pojedinih uobičajenih bakterija koje se smatraju povezanim sa zdravljem creva.
"Sada možemo da suzimo pretragu na one promene u mikrobiomima koje su najspecifičnije za pojedinačne vrste raka", rekao je dr Ruben Mars, istraživač na klinici Mejo i koautor studije. "To su signali koje prvo moramo da razumemo ako želimo da utvrdimo da li mikrobiom igra uzročnu ulogu u raku i na kraju razvijemo ciljane terapije."
Drugačiji mikrobiom kod mlađih pacijenata
Posebnu pažnju istraživača privukli su pacijenti sa kolorektalnim i rakom dojke koji se javljaju u mlađem životnom dobu.
Kod pacijenata mlađih od 50 godina sa kolorektalnim karcinomom otkriveni su viši nivoi laktata i bakterije Veillonella parvula, koja koristi laktat za rast. Dok su kod mlađih žena sa rakom dojke otkrivene su promene u čak 64 bakterijske vrste, kao i niži nivoi primarnih kiselina u žuči.
Ovi nalazi posebno su zanimljivi u trenutku kada se učestalost pojedinih karcinoma povećava među mlađim odraslim osobama. Ipak, istraživači naglašavaju da povezanost nije dokaz uzroka. Drugim rečima, još se ne zna da li promene u mikrobiomu doprinose nastanku raka ili su posledica procesa koji se već odvija u organizmu.
Bakterije i odgovor na terapiju
Mikrobiom bi, međutim, mogao da bude važan i nakon postavljanja dijagnoze. Istraživači su pronašli određene bakterije čija je zastupljenost bila povezana sa preživljavanjem kod više vrsta raka, uključujući kolorektalni karcinom, melanom, rak jajnika i prostate.
Još konkretniji dokaz pronađen je kod pacijenata koji su primali 5-fluorouracil (5-FU), jedan od često korišćenih lekova u hemoterapiji. Pacijenti koji su tokom lečenja razvili dijareju imali su manje gena u bakterijama sposobnih da razgrađuju ovaj lek. Veliki deo te funkcije je povezan sa bakterijom Anaerostipes hadrus.
Zanimljivo je da ista povezanost nije otkrivena kod pacijenata koji su primali karboplatin. To ukazuje na mogućnost da odnos između mikrobioma i neželjenih efekata nije isti za svaki lek.
"Mikrobiom nije jedini pokretač raka ili ishoda lečenja, ali je nedovoljno cenjena komponenta koja se tradicionalno nije razmatrala u terapijskim pristupima", kaže Purna Kašjap, gastroenterolog i direktorka Programa za izčavanje mikrobioma klinike Mejo.
Prema njenim rečima, ovakvi nalazi otvaraju mogućnost da jednog dana bolje razumemo zašto neki pacijenti razvijaju određene neželjene efekte i da se pronađu potencijalne mete za njihovo sprečavanje ili ublažavanje.
Crevni mikrobiom tako sve više postaje deo pitanja koje savremena onkologija tek počinje da postavlja: da li ono što živi u našim crevima može da pomogne u boljem razumevanju nastanka raka, kako se leči i zašto dva pacijenta ponekad različito podnose istu terapiju?
(EUpravo zato/ Mayo clinic)