Rak pluća predstavlja jedan od najčešćih malignih tumora u Srbiji, kod muškaraca je najčešći oblik raka, dok se kod žena nalazi među vodećim malignim bolestima.
Istovremeno, maligne bolesti su drugi najčešći uzrok smrti u našoj zemlji, odmah posle bolesti srca i krvnih sudova. Svake godine u Srbiji od raka oboli više od 41.000 ljudi, a oko 21.000 izgubi život.
"Posebno je zabrinjavajuće što se u Srbiji više od 70 odsto slučajeva karcinoma pluća dijagnostikuje u uznapredovalim stadijumima (III i IV), kada su terapijske mogućnosti ograničene i prognoza znatno lošija. To direktno utiče na stopu petogodišnjeg preživljavanja koja je u našoj zemlji ispod evropskog proseka i iznosi 10-15 odsto", kaže docent dr Mihailo Stjepanović, rukovodilac Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Podaci upozoravaju i na veliki broj pušača u našoj zemlji. Prema informacijama Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", svaka treća odrasla osoba u Srbiji puši, dok rak pluća svakoga dana u proseku odnese oko 13 života. Više od 90 odsto obolelih od ove bolesti čine aktivni ili bivši pušači.
Pušenje je najveći, ali ne i jedini faktor rizika
Stručnjaci Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije navode da je pušenjenajvažniji faktor rizika za nastanak raka pluća, ali i brojnih drugih malignih bolesti. Rizik raste sa svakom novom cigaretom i dodatim danom pušačkomg stažu, naročito ako osoba počne da puši u mladosti. Međutim, ni nepušači nisu u potpunosti zaštićeni.
Pored aktivnog pušenja, rizik se povećava sa pasivnim izlaganjem duvanskom dimu, zagađenju vazduha, izloženosti određenim kancerogenim materijama na radnom mestu, kao i usled genetske predispozicije.
"Ne smemo zaboraviti da i bivši pušači spadaju u rizičnu grupu. Nasleđe je takođe jedan bitan faktor. Naravno, svi mi nasleđujemo gene koji su odgovorni za bolest, a da li će se ona razviti zavisi od načina života. Zatim, to su ljudi koji su izloženi štetnim materijama, naročito jer se sada sve više i više priča o aerozagređenju kao jednom od glavnih faktora za nastanak karcinoma. U rizičnu kategoriju spadaju i ljudi koji rade u industrijama boja i lakova, naftnoj industriji, gde je izražena prašina. Dakle, to su sve te rizične kategorije ljudi koji bi trebalo da se jave lekaru i na ovaj skrining. U Vojvodini su u grupe za skrining uvršteni i oni koji su u prethodnih 10 godina prestali da puše, a prethodno su bili dugogodišnji pušači," kaže prim. dr sci. med Goran Stojanović, specijalista pneumoftiziologije, rukovodilac Klinike za pulmološku onkologiju i šef Kabineta za bronhološku dijagnostiku Instituta za plućne bolesti Vojvodine.
Jedan od najvećih problema kod raka pluća jeste to što u ranim fazama često nema jasne simptome. Zbog čega mnogi pacijenti dobiju dijagnozu tek kada se bolest proširila na druge organe.
Uporan kašalj koji traje, iskašljavanje krvi, bol u grudima, otežano disanje, promuklost, učestale upale pluća ili bronhitisi, neobjašnjiv gubitak telesne težine i dugotrajan umor, simptomi su koji ne bi trebali da se zanemare, posebno kod osoba koje puše ili su godinama bile izložene duvanskom dimu.
"Sitnoćelijski i nesitnoćelijski karcinom pluća predstavljaju dva glavna tipa malignih tumora pluća. Sitnoćelijski karcinom pluća čini 15-20 odsto svih karcinoma pluća u Srbiji, predstavlja izrazito agresivan tumor i karakteriše se brzim rastom i sklonošću ranom širenju, prvenstveno kod pušača. Zbog svoje agresivnosti, često se otkriva u uznapredovaloj fazi. Nesitnoćelijski karcinom pluća je najčešći oblik i obuhvata 80-85 odsto svih karcinoma pluća u Srbiji i svetu i najčešće raste sporije i kasnije metastazira u odnosu na sitnoćelijski oblik. Nesitnoćelijski karcinom pluća obuhvata nekoliko podtipova, od kojih svaki ima svoje biološke karakteristike koje utiču na prognozu i izbor terapije. Dakle, osnovna podela karcinoma pluća zasniva se na izgledu i ponašanju tumorskih ćelija, pri čemu su sitnoćelijski i nesitnoćelijski karcinom dve najvažnije kategorije, a od tipa tumora zavisi i pristup lečenju i prognoza bolesti", objašnjava dr Stjepanović.
Prevencija pre prvih simptoma
Prema procenama stručnjaka, oko 40 odsto malignih bolesti bi moglo da se spreči usvajanjem zdravijih životnih navika. Kada je reč o raku pluća, najvažnija preventivna mera jeste prestanak pušenja.
Korist od odvikavanja postoji bez obzira na godine ili dužinu pušačkog staža. Osim toga, važno je da se izbegava i boravak u zadimljenim prostorijama, koristi zaštitna oprema na radnom mestu na kom postoji izloženost kancerogenim materijama, održava zdrava telesna težina, fizička aktivnost i briga o opštem zdravlju.
Lekari naglašavaju da su šanse za uspešno lečenje mnogo veće kada se rak pluća otkrije u početnoj fazi. Zato je važno da osobe sa povećanim rizikom ne ignorišu simptome i da se na vreme jave lekaru.
Rak pluća i dalje predstavlja veliki javnozdravstveni izazov, ali nije bolest na koju ne možemo da utičemo. Za veliki broj ljudi najvažnija preventivna mera ne zahteva skupu tehnologiju, ni komplikovane procedure, već zdrave životne navike.
(EUpravo zato)