U tim situacijama, većina ljudi će najpre osetiti peckanje u očima, grebanje u grlu i počeće da kašlje. Međutim, naučnici upozoravaju da ono što ne možemo da vidimo predstavlja mnogo ozbiljniju pretnju.
Najveći problem predstavljaju čestice poznate kao PM2.5, toliko male da su oko trideset puta tanje od dlake na ljudskom telu. Zbog svoje veličine uspevaju da zaobiđu prirodnu odbranu nosa i disajnih puteva, dospevaju u pluća, a deo njih prelazi i u krvotok.
Organizam ih prepoznaje kao opasnost i pokreće upalni odgovor. Kratkoročno to dovodi do kašlja, otežanog disanja, stezanja u grudima i pogoršanja astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća. Podaci pokazuju da kod osoba koje imaju srčane ili plućne bolesti čak i nekoliko dana izloženosti dimu, povećava rizik od ozbiljnih komplikacija.
"Ljudi su nekada bili izloženi jednom ili dva puta u svom životu", kaže Kit Bein sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu. "Sada se to dešava svakog leta i po nekoliko puta."
Dim ne pogađa samo pluća
Nekada se smatralo da su posledice ograničene samo na respiratorni sistem, ali poslednjih godina naučna istraživanja pokazuju da dim od šumskih požara utiče na gotovo ceo organizam.
Upalni procesi koji nastaju nakon udisanja dima opterećuju srce i krvne sudove, a samim tim povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara. Sve je više dokaza da dugotrajna ili ponovljena izloženost utiče i na mozak, povećava rizik od kognitivnih poremećaja i neuroloških bolesti. Naučnici sada ispituju i veze sa oštećenjem bubrega, imunog sistema, pa čak i reproduktivnog zdravlja.
Tokom poslednjih nekoliko godina Srbija se suočava sa sve većim brojem požara, naročito u letnjim mesecima kada visoke temperature i dugotrajne suše povećavaju rizik od izbijanja i širenja. Najviše su pogođeni jug i jugoistok zemlje, ali su veliki požari zabeleženi i u istočnoj Srbiji i drugim šumskim područjima.
Problem nije samo u tome što požara ima više. Sve češće gore naselja, automobili i industrijski objekti, pa dim više nije sastavljen samo od ostataka drveća. U njemu se sada nalaze i ostaci plastike, boja, građevinskog materijala i drugih sintetičkih jedinjenja koja dodatno povećavaju njegovu toksičnost.
"Dim od šumskih požaraje veoma složen tip zagađenja vazduha", kaže Sara Handerson sa Univerziteta Britanske Kolumbije. "Sadrži mnogo različitih gasova, a sastav tih malih čestica je veoma promenljiv, u zavisnosti šta i koliko gori."
Ko je najugroženiji?
U najvećem riziku su deca, čija se pluća još razvijaju, ali i starije osobe, trudnice, osobe koje boluju od astme, HOBP-a ili srčanih bolesti, ljudi koji rade napolju ili provode mnogo vremena na otvorenom.
Međutim, stručnjaci naglašavaju da ni potpuno zdrave osobe nisu imune na posledice ako su dimu izložene često ili tokom dužeg perioda.
Da li možemo da se zaštitimo?
Kada je kvalitet vazduha loš usled šumskih požara, stručnjaci savetuju da se boravak napolju svede na minimum, naročito fizička aktivnost. Prozore je najbolje držati zatvorenim, a ako je moguće koristiti i prečišćivače vazduha sa HEPA filterima.
"Ako imate prostoriju koju možete da rashladite, zatvorite prozore i vrata, uključite prečišćivač vazduha sa HEPA filterom", tvrdi Handerson.
Ukoliko je izlazak napolje nemoguće izbeći, maska tipa N95 ili FFP2 pruža znatno bolju zaštitu od običnih hirurških maski.
Ako se jave otežano disanje, jak kašalj, bol u grudima ili izražen nedostatak vazduha, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.
(EUpravo zato/National Geographic)