Voda nije samo sredstvo za "gašenje" žeđi. Ona učestvuje u gotovo svakom procesu koji održava život, od regulacije telesne temperature i transporta hranljivih materija do uklanjanja otpadnih produkata iz organizma.
Bez unosa dovoljne količine tečnostimozak sporije funkcioniše, opada nivo energije, a čak i blaga dehidratacija utiče na koncentraciju i raspoloženje.
Godinama ranije lekari su ponavljali savet da bi svi trebali da piju osam čaša vode dnevno, a nauka danas pokazuje da univerzalno pravilo ne postoji. Potrebe za tečnošću razlikuju se od osobe do osobe i zavise od starosti, telesne mase, fizičke aktivnosti, zdravstvenog stanja, klime i nadmorske visine.
Ono što je dovoljno za nekoga ko radi u kancelariji tokom zime možda nije ni približno dovoljno za osobu koja provodi sate na suncu ili se intenzivno bavi sportom.
Koja je prava mera?
Prema preporukama stručnjaka, prosečnom odraslom muškarcu potrebno je oko 3,7 litara tečnosti dnevno, dok je ženama potrebno oko 2,7 litara.
Međutim, ove količine ne odnose se samo na vodu koju pijemo. Oko petine dnevnog unosa tečnosti dolazi iz hrane, naročito iz voća i povrća bogatog vodom, poput lubenice, jagoda, kupusa i tikvica.
Još jedna česta zabluda jeste da samo voda doprinosi hidrataciji. Čaj, mleko i supe, takođe učestvuju u dnevnom unosu tečnosti, iako napici sa mnogo šećera ili soli nisu najbolji izbor za svakodnevnu upotrebu.
Organizam vrlo jasno pokazuje kada mu nedostaje voda. Tamnija boja urina, glavobolja, umor, vrtoglavica i osećaj suvoće u ustima su među prvim znacima dehidratacije.
S druge strane, ni preterivanje nije bezazleno. Iako retko, prekomeran unos vode može da dovede do pada nivoa natrijuma u krvi, stanja poznatog kao hiponatremija.
Stručnjaci zato sve češće savetuju jednostavan pristup: umesto opsesivnog brojanja čaša, najbolji parametar su signali koje nam šalje sopstveno telo. Osećaj žeđi i boja urina (svetla) često su bolji pokazatelji hidratacije od bilo kog univerzalnog pravila.
(EUpravo zato/Mayo clinic)