Zato se ponekad najvažnije stvari svode na jednostavne radnje. Jedan od njih traje svega nekoliko minuta: uzorak krvi, analiza, i broj na papiru. Reč je o testu iz krvi PSA.
Između statistike i realnosti
U februaru 2026. godine, tokom nastavka akcije "50+ razloga za PSA test", više od hiljadu muškaraca odlučilo je da napravi taj mali korak. Ukupno 1.012 njih je testirano, a kod 187 zabeležene su povišene vrednosti PSA.
"Prošle godine smo u junu pokrenuli akciju "50+ razloga za PSA test", u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović-Batut", RTS-om uz podršku Ministarstva zdravlja. Želeli smo da privučemo što veći broj ljudi da uradi ovaj test kako bismo u budućnosti smanjili smrtnost od kancera prostate. Odaziv je bio neverovatan. Na tom tragu smo akciju ponovili i u ovoj 2026. godini. Ciljna grupa su bili muškarci preko 50. godine života, otud i ime akciji," objasnio je predsednik udruženja UroTakt, Marko Đurić.
Prema njegovom mišljenju, ovo pokazuje da su naši sugrađani veoma odgovorni prema svom zdravlju.
Na prvi pogled, ovogodišnji rezultati deluju samo kao procenti: u 18,5 odsto slučajeva otkrivene su povišene vrednosti PSA. Ali u stvarnosti, to su ljudi kojima je skrenuta pažnja da treba da odu dalje, kod urologa i otkriju šta se tačno krije iza tih brojeva.
"Te povišene vrednosti ne znače da svi oni imaju kancer, već da moraju na dalji pregled kod urologa. Urolog dalje zaključuje koliko su vrednosti povećane i u odnosu na godine, određuje da li treba uraditi dodatne preglede ili je to blaga upala," pojašnjava on.
"Ako procena i jeste takva da postoji kancer, urolog u saradnji sa onkolozima odlučuje koja je strategija daljeg lečenja. Ono što smo prošle godine imali jeste 9 njih sa kancerom prostate, što znači da smo im u najmanju ruku olakšali lečenje," ističe Đurić.
Još jedan podatak se ističe: 222 muškarca su test uradila po prvi put. Upravo u tome leži suština prevencije, ne u onima koji redovno dolaze, već u onima koji tek ulaze u sistem brige o sopstvenom zdravlju.
Jer problem, kako ističe Đurić, nije u samom broju obolelih (Srbija je blizu evropskog proseka), već u trenutku kada se bolest otkrije. Često prekasno.
Planovi za budućnost
"Naš cilj je da aktiviramo ljude da se češće javljaju na pregled kod urologa, a jednom godišnje urade i PSA test, koji za sada može da se radi na urološkim klinikama i laboratorijama poput ove na Batutu, ali nije pokriveno od strane Fonda za zdravstveno osiguranje," objašnjava.
Stoga iz udruženja poručuju da žele da pokrenu stručnu javnost kako bi se napravila strategija na nivou cele države da se ovaj test radi u što većem broju laboratorija i o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje. Na duže staze, kako procenjuju, ovo bi značajno smanjilo procenat smrtnosti od raka prostate.
Postoji gotovo univerzalna logika kada je reč o preventivnim pregledima: odlaganje ili čak i izbegavanje. Odlazak kod lekara često se dešava tek kada simptomi postanu neizdrživi.
U tom kontekstu, redovi ispred laboratorije Instituta "Batut" u Nikolaja Krasnova nisu samo slika dobre organizacije, već i svojevrsna promena svesti.
Kako Đurić objašnjava najviše testiranih bilo je u grupi preko 70 godina, ali poruka ove akcije je da se ide i korak dalje, ka mlađima, koji imaju istoriju bolesti i ovaj test bi trebalo da urade već sa 45 godina.
Drugim rečima, brojevi na papiru za sada ukazuju kako par minuta našeg vremena, makar jednom godišnje, može da znači razliku između kvalitetnog života i sumornih statistika.
(EUpravo zato)