Unutar skrotuma, nalaze se organi čija je uloga stvaranje spermatozoida i muških polnih hormona, a sve sa ciljem održavanja kontinuiteta vrste. U dobi između 15. i 45. godine, ovaj proces može biti ugrožen ukoliko se muškarac ne podvrgava redovnim kontrolnim pregledima.
Rak testisa čini svega oko jedan odsto svih malignih tumora kod muškaraca, a dobra vest jeste da se rak testisa smatra jednim od najizlečivijih malignih tumora. Upravo zato naučnici, lekari i organizacije širom sveta ponavljaju istu poruku - rano otkrivanje je garancija za izlečenje.
Šta se zapravo dešava u unutrašnjosti testisa?
Većina tumora testisa nastaje iz germinativnih ćelija - onih koje učestvuju u stvaranju spermatozoida. Kancer testisa počinje kada nešto izazove promene u DNK ćelijama testisa, te promene dalje utiču na ćelije da brzo rastu i množe se.
Ćelije kancera nastavljaju da žive, dok zdrave ćelije umiru kao deo svog prirodnog životnog ciklusa. Vremenom, višak ćelija u testisu dovodi do nakupljanja i daljeg potencijalnog formiranja mase poznate kao tumor.
Postoje dve velike grupe tumora:
- Seminomi - sporije rastu, bolje reaguju na terapiju i imaju izuzetan stepen izlečivosti.
- Neseminomi - agresivniji, češći kod mlađih muškaraca i skloniji brzom širenju.
Pored malignih, testisi mogu razviti i benigne tumore, koji obično ne zahtevaju dodatni tretman nakon operacije.
Prvi znak za uzbunu
Prvi znak da nešto nije kako treba je - bezbolna kvržica. Toliko neupadljiva, da muškarci često mesecima ne primećuju promenu. Međutim, vremenom se mogu javiti i osećaj težine u skrotumu, promena u veličini testisa, tupi bol u preponama ili donjem stomaku, ali i simptomi poput oticanje nogu ili bolna ejakulacija, krv u ejakulatu.
Ipak, u početnim fazama - priroda ove bolesti je ista: uglavnom ne boli.
Zato samopregled testisa, predstavlja važan korak u prevenciji ove bolesti. Ipak, praksa pokazuje da većina muškaraca samopregled ili ne radi - ili ga radi pogrešno.
Rad Udruženja Uro Takt, u Srbiji bazira se na edukaciji, destigmatizaciji i podizanju svesti o raku mokraćne bešike, prostate, bubrega i testisa. Na naša pitanja o raku testisa odgovara Marko Đurić, predsednik udruženja UroTakt i daje važne uvide o razbijnju mitova koji generalno vladaju u našem društvu.
„Cilj udruženja je da organizuje što više događaja koji će edukovati što širi krug ljudi o važnosti prevencije kod otkrivanja raka testisa. Najteže je ubediti ljude da mogu sami sebi da pronađu kancer testisa i pre samog konsultovanja sa urologom.“
U zemlji u kojoj kultura preventivnih pregleda kod muškaraca nije ukorenjena, ovo postaje važna misija.
Prema Markovom mišljenju i iskustvu kroz rad u udruženju, stid je najveći problem za sve kancere koji pogađaju urogenitalnu regiju - intimnu regiju: „Kod žena postoji tradicija odlaska kod ginekologa, kod muškaraca tako nešto ne postoji dok ne dođe do problema. Vrlo često se ljudi stide da podele informaciju da imaju neku bolest i sa najbližim ljudima u svojoj okolini, pa i sa supružnicima. Onda iz tog stida se javlja strah od pregleda i onda se pregled odlaže.“
Dovoljan je jedan samopregled mesečno
Najopasnija predrasuda sa kojom su se susreli tokom rada sa muškarcima koji imaju neki od kancera urogenitalne regije jeste ta da će kancer nestati sam od sebe, te se oni potom jave doktoru tek kad strah od smrti nadvlada stid.
Upravo to je prema mišljenju stručnjaka iluzija koja mnoge muškarce košta dragocenog vremena i može da dovede do komplikacija u lečenju.
Iako je jednistavan i traje kratko, samopregled testisa i dalje se kod muškaraca u našoj populaciji ne smatra delom lične higijene i brige o sopstvenom zdravlju. Marko smatra da je to zato što ne postoji dovoljan broj edukacija po tom pitanju - šta konkretno treba pregledati na testisu.
„Treba edukovati ljude da taj pregled ne treba raditi svaki dan prilikom tuširanja, dovoljno je jednom mesečno. Kao i sam način kako se radi: desnom rukom uhvatite desni testis, levom levi i osim što izmerite da su slične veličine - paralelno opipate da li ima bilo kakvih promena u unutrašnjosti. Ukoliko uočite neku promenu, odete kod urologa i on vam uradi ultrazvučni pregled. Ako je potrebno, vrlo brzo odlazite na operaciju, nema liste čekanja, sistem je razrađen da vas ubrzano upućuju na operaciju gde će se tačno videti koji je kancer u pitanju i kako ga lečiti. Terapija posle operacije takođe postoji, i efikasna je.“
Statistika pokazuje da rak testisa pogađa muškarce u dobi između 15. i 45. godine, stoga najveći je izazov kako ih motivisati da se redovno samopregledaju u periodu kada se osećaju „nepobedivo“.
„Organizovanjem kampanja koje će se direktnije obraćati mlađim muškarcima, preko društvenih mreža koji oni koriste, a kasnije i organizovanjem većeg broja savetovanja sa urolozima i ljudima koji su pobedili rak testisa,“ predstavljaju rešenje prema mišljenju Marka.
Razbijanje stigme
U najvećem broju slučajeva, ljudi su nakon dijagnoze raka testisa uglavnom donosili pogrešan zaključak da će ih ova bolest učiniti invalidima i da će biti manje muškarci: „Ako pričamo o plodnosti, većina ljudi koja je pobedila kancer su se ostvarili kao roditelji posle operacije i lečenja - a podsetimo statistika kaže da je 95 odsto izlečenja.“
Poslednjih godina, vidi se pomak i po ovom pitanju. Sve više mladih se informiše, i dolazi do konkretnih saznanja kako da se samopregleda. Takođe, većina njih i shvata koliko je važno pričati o ovoj temi, sa prijateljima, partnerom i porodicom - bez stida i otvoreno.
Marko smatra da je to i zato što sve više ljudi koji su prebrodili rak testisa priča na tu temu.
„I ne samo to, oni oslobađaju i druge muškarce u svojoj okolini da pričaju, da se konsultuju sa lekarima, idu na preglede. U udruženju imamo jednog člana koji radi u državnoj službi, on je toliko puta pred svima pričao o svom putu ka izlečenju, da njegovi kolege dolaze kod njega na konsultacije oko uroloških problema. Do sada je usmerio šestoricu ljudi na pregled i kojima je nađem kancer u početnim fazama. Znate li koliki je to podvig? On je spasao šest ljudi komplikacija, muka, a možda je nekima spasao i sam život.“
Drugim rečima, rak testisa je izlečiv, ali samo ako se ne ignoriše. Mesečni samopregled, bez stida i odlaganja, deo je lične higijene, jednako važan kao pranje zuba.
(EUpravo zato/Mayo clinic)