Iako se trudnoća često smatra zaštitnim faktorom, istraživanja ukazuju na to da promene tokom i nakon trudnoće mogu imati i dvostruki efekat: povećanje rizika neposredno nakon porođaja, praćeno dugoročnom zaštitom koja se razvija tek decenijama kasnije.
Postporođajni period: Povećan rizik u ranim godinama
Istraživanja su pokazala da žene koje su nedavno rodile imaju povećan rizik od razvoja raka dojke, posebno u prvih pet godina nakon porođaja. Ovaj period je karakterisan intenzivnim hormonskim promenama i fiziološkim prilagođavanjima, uključujući involuciju dojke - proces u kojem se mlečne žlezde vraćaju u stanje pred trudnoću.
Spomenuti proces, kako ukazuju studije, može stvoriti mikrookruženje koje favorizuje rast tumorskih ćelija. Dodatno, kod žena koje su imale preko 35 godina kada su se prvi put porodile ili imaju porodičnu istoriju raka dojke, rizik od razvoja bolesti je dodatno povećan.
Trudnoća kao dugoročna zaštita: Efekat koji se javlja tek decenijama kasnije?
Iako nekoliko studija ukazuje da trudnoća može povećati rizik u neposrednom postporođajnom periodu, dugoročno gledano, žene koje su imale više porođaja u mlađem uzrastu imaju niži rizik od razvoja raka dojke u poređenju sa ženama koje nisu rađale. Ova zaštita se ne manifestuje odmah. Istraživanja sugerišu da zaštitni efekat trudnoće može početi tek 20 do 30 godina nakon poslednjeg porođaja.
Rak dojke je oboljenje koje se najčešće javlja kod žena starijih od 50 godina. Ipak, on se javlja i kod mladih žena, iako znatno ređe. Statistike pokazuju da žene mlađe od 40 godina čine oko 5 do 7 odsto svih dijagnostikovanih slučajeva raka dojke, dok kod žena mlađih od 35 godina taj procenat pada na 2 do 3 odsto. Relativno mali, ovaj broj je značajan - prevedeno u brojke na godišnjem nivou u Srbiji, on bi iznosio 90 do 140 žena mlađih od 35 godina. Pored toga, dodatan rizik predstavlja i činjenica da se kod mladih žena tumori često dijagnostikuju u naprednijem stadijumu, zbog nižeg nivoa sumnje i retkog rutinskog skrininga u toj starosnoj grupi.
Mehanizmi koji stoje iza ovog dugoročnog zaštitnog efekta nisu potpuno razjašnjeni, ali se pretpostavlja da uključuju epigenetske promene koje utiču na aktivnosti gena povezanih sa rastom, regeneracijom i funkcionalnom stabilnošću tkiva dojke.
Tokom trudnoće, u telu žene dolazi do promena u jednom važnom biološkom sistemu poznatom kao IGF (insulin-like growth factor) - ili faktor rasta sličan insulinu. Ovaj sistem pomaže dojci da se pravilno razvija i funkcioniše, pripremajući je za dojenje. Promene u ovom putu tokom trudnoće mogu takođe doprineti dugoročnoj zaštiti dojki od razvoja raka, jer pomažu ćelijama da rastu i obnavljaju se na zdrav način.
Postporođajni period kod majki: Potreba za pojačanim praćenjem
Za majke, posebno one koje su starije pri prvom porođaju ili imaju porodičnu istoriju raka dojke, važno je pojačano praćenje i edukacija o rizicima, smatraju stručnjaci. Pojedine studije sugerišu - i pored toga što je rak dojke relativno retka bolest kod mladih žena, da povećan rizik u postporođajnom periodu zahteva pažljiv pristup u skriningu i preventivi.
Trudnoća i postporođajni period imaju složen uticaj na zdravlje žene. Dok trudnoća može povećati rizik u neposrednom postporođajnom periodu, ona takođe pruža dugoročnu zaštitu koja se razvija decenijama kasnije. Razumevanje ovih mehanizama je ključno za razvoj strategija za prevenciju i raniju detekciju raka dojke, posebno kod mladih žena.
Stoga je zajednički zaključak stručnjaka da trudnoća i postporođajni period donose i izazove i zaštitu. Redovni pregledi, edukacija i svest o rizicima pomažu ženama da dugoročno očuvaju zdravlje dojki.