Međunarodni dan mladih obeležava se 12. avgusta. Tada je nova prilika da se skrene pažnja na položaj i ulogu mladih u društvu, izazove sa kojima se nose, prava i obaveze koje imaju. Dan koji je ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija davne 1999. godine, obeležen je danas i u Srbiji, simbolično konferencijom Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), čiji su predstavnici pred medijima govorili o izveštaju za 2025. godinu.
Istraživanje je sprovedeno od 25. aprila do 5. maja 2025. na reprezentativnom uzorku od 1.259 mladih od 15 do 30 godina i došli su do veoma važnih zaključaka.
U odnosu na prethodni izveštaj, statistički, najupečatljivija promena jeste da su se mladi politički aktivirali. Čak 95% mladih podržava studentske proteste, a sličan procenat je i nezadovoljan reakcijom vlasti na proteste. Oko 80 odsto mladih je zainteresovano za politička dešavanja. Oko polovine mladih smatra da im sistem uopšte ne omogućava dovoljan uticaj na političke procese i odluke, dok 62,4% smatra da izbori nisu fer i pošteni.
Skoro polovina mladih razmišlja o odlasku iz Srbije, a 43% ne isključuje tu mogućnost. Kako su naveli, glavni razlozi za odlazak su dostojniji i kvalitetniji život i viši životni standard. Ipak, ono što raduje jeste da 58,5 odsto mladih žele da ostanu, a kao razlog su naveli želju da menjaju Srbiju tako da bude pristojno mesto za život i rad.
Nažalost, jedan od najvećih problema koji danas mladi imaju jeste mentalno zdravlje. Više od 3/4 mladih je izjavilo da je tokom prethodne godine imalo poteškoće sa mentalnim zdravljem. Ali ono što je pozitivno u tom segmentu, jeste da se ove godine mnogo više govori o mentalnom zdravlju i da ono nije tabu tema, na marginama.
Istraživanje je pokazalo i to da obrazovanje često nije dovoljno i da oko 12% mladih radi "na crno", a skoro polovina mladih ne radi na poziciji za koju se školovala, što ukazuje na veliki jaz između obrazovanja i realnog tržišta rada.
Nažalost, danas je obrazovanje mnogima finansijski nedostupno. Više od 60% mladih koji su odustali od nastavka školovanja navodi finansijske razloge i potrebu da rade kako bi izdržavali sebe ili porodicu, što je veoma važan podatak ovog istraživanja jer ukazuje da siromaštvo i ekonomska nesigurnost mogu direktno da utiču na nivo obrazovanja mladih.
Državne mere nisu dovoljno privlačne
Kada je reč o stanovanju i subvencionisanim stambenim kreditima, skoro 70% mladih ne razmišlja o njihovom korišćenju, dok je samo 0,3% ispitanih već apliciralo za ovu meru.
O HPV vakcini, koja je ponovo u centru pažnje kada je tema zdravlja u pitanje, vlada velika neinformisanost. Više od 45% mladih kaže da nije informisano, nema poverenja ili ne zna dovoljno o HPV vakcini, a tek svaka osma ispitana osoba je primila vakcinu.
Na kraju, možda i ključna poruka izveštaja KOMS-a jeste da mladi u Srbiji u 2025. godini nisu nezainteresovani niti apolitični — upravo suprotno.
(EUpravo zato)