Tri najatraktivnije zemlje Evropske unije za migrante izvan EU jesu Nemačka, Španija i Italija, pokazuju istraživanja Eurostata i Ujedinjenih nacija, na osnovu broja migranata, ali i građana iz zemalja koje nisu članice Unije, a koji žele život da nastave u njima.
Prema podacima Eurostata, u 2022. godini, Nemačka je primila 1,6 miliona migranata izvan EU, Španija 860.000, a Italija 334.000. Ove brojke ukazuju na značajnu privlačnost ovih zemalja za migrante. Dodatno, prema podacima OECD-a, u 2023. godini, Španija je zabeležila rast od 3,2 posto u broju migranata, dok je Italija zabeležila rast od 2,5 posto. Ovi podaci ukazuju na kontinuirani trend rasta migracija u ove zemlje. Takođe, podaci UNRIC-a pokazuju da su Nemačka, Španija i Italija među zemljama EU sa najvećim brojem stranih državljana.
Ove članice EU svojim politikama migracija i imigracionim režimima aktivno doprinose ostvarivanju strateških ciljeva Unije — jačanju ekonomske konkurentnosti i podsticanju demografske održivosti. U kontekstu rastućih globalnih migracija, neophodno je sistemski sagledati pravne i administrativne okvire koji regulišu dobijanje boravišnih i radnih dozvola, jer oni predstavljaju ključne instrumente za efikasno upravljanje migracijama u skladu sa vrednostima i zakonodavstvom EU.
Ova analiza doprinosi razumevanju kako integracioni modeli pojedinačnih država članica balansiraju između otvaranja tržišta rada za visokokvalifikovane stručnjake i očuvanja evropskih standarda socijalne zaštite i bezbednosti.
Nemačka – magnet za radnike, ali nova politika Fridriha Merca preti da to promeni
Nemačka je i dalje najpoželjnija destinacija u EU za migrante sa više od 1,6 miliona doseljenika. Njena privreda, bogata radnim mestima i razvijeni sistem socijalne zaštite, posebno je otvorena za visoko kvalifikovane stručnjake. Jedan od ključnih instrumenata za ulazak na tržište rada jeste tzv. EU Plava karta, namenjena radnicima sa univerzitetskom diplomom i minimalnim godišnjim primanjima od oko 43.760 evra. Pored toga, Nemačka nudi i šanse za IT stručnjake bez formalnog univerzitetskog obrazovanja, ukoliko poseduju bar tri godine relevantnog radnog iskustva.
Međutim, migraciona politika Fridriha Merca, kancelara Nemačke, nagoveštava da bi proces preseljenja mogao biti otežan ubuduće.
Nemačka vlada ukinula je ubrzani postupak dobijanja državljanstva i želi da na dve godine obustavi spajanje porodica za određenu grupu izbeglica koje su stigle u Nemačku, prenose danas nemački mediji. Izuzeci bi bili mogući samo iz humanitarnih razloga, na primer, kod teških bolesti, piše Dojče vele (DW).
U prvom koraku, vlada je u maju prihvatila predlog zakonske izmene a o njoj još mora da odluči Bundestag u kojem većinu imaju stranke koje čine vladajuću koaliciju – CDU/CSU i SPD. Nakon toga izmenu mora da potvrdi i Bundesrat, parlament saveznih pokrajina.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint iz redova CSU želi da zakon stupi na snagu još pre letnje pauze u parlamentu. On je nakon sednice vlade ponovo istakao da su gradovi i opštine preopterećeni prihvatom i integracijom izbeglica, kao i da bi nove mere odmah donele rasterećenje.
Kako DW navodi, ubrzano sticanje državljanstva nakon tri godine za posebno integrisane doseljenike više neće biti moguće. Odredba koju je uvela prethodna vlada biće ukinuta bez zamene.
Zakon o boravku biće preformulisan a pravni propisi više neće da služe isključivo za upravljanje migracijom pošto će novi cilj da bude „upravljanje i ograničavanje migracije“.
Izmene u pravu na sticanje državljanstva tiču se svih onih koji žele da podnesu takav zahtev, a u budućnosti će uslov biti najmanje pet godina neprekidnog boravka u Nemačkoj.
Španija – povoljniji uslovi za digitalne radnike i mlade
Španija je druga po popularnosti, sa oko 860.000 migranata. Njene imigracione politike sve više prate savremene trendove poput rada na daljinu. Digitalna nomadska viza omogućava strancima da u Španiji borave i rade za poslodavce van zemlje, uz početni boravak do 12 meseci, sa mogućnošću produžetka do pet godina. Ovo je deo nastojanja da se privuku talenti iz IT sektora i drugih digitalnih industrija.
Pored toga, Španija nudi i posebne radne vize za mlade iz određenih država, kao što su Kanada ili Japan, koje omogućavaju boravak i rad do godinu dana. Za dobijanje radnih i boravišnih dozvola, migranti moraju dokazati stabilne prihode i posedovati privatno zdravstveno osiguranje, što osigurava njihovu održivu integraciju.
Italija – izazovi i prilike za nove doseljenike
Italija, sa oko 334.000 migranata, iako na trećem mestu, ima specifičan pristup imigracionim zakonima. Iako koristi EU Plavu kartu za visoko kvalifikovane radnike, proces dobijanja radnih dozvola može biti sporiji i birokratski zahtevniji u poređenju sa Nemačkom i Španijom. Italijanske vlasti posebno insistiraju na dokazima o zaposlenju i prihodima, kao i integraciji u društvo.
Italija će od 2026. do 2028. godine izdati gotovo 500.000 radnih dozvola za državljane zemalja van Evropske unije, saopštila je italijanska vlada. Ovo je deo šire strategije za širenje legalnih kanala imigracije usled hroničnog nedostatka radne snage. Samo tokom sledeće godine, planirano je da se odobri ulazak za 164.850 stranih radnika, a cilj je da se do 2028. dostigne ukupan broj od 497.550 novih dozvola za rad.
Ovo je druga velika odluka premijerke Đorđe Meloni po ovom pitanju otkako je pre skoro tri godine stupila na čelo desničarske koalicione vlade. Vlada je već ranije odlučila da izda više od 450.000 radnih dozvola za period od 2023. do 2025. godine.
Paralelno sa otvaranjem zakonskih mogućnosti za strane radnike, Meloni ostaje oštra kada je reč o nelegalnim migracijama, ubrzava deportacije i suzbija aktivnosti humanitarnih organizacija koje spasavaju migrante na Sredozemlju.
"Kvote su određene na osnovu potreba koje su izrazili socijalni partneri i stvarnog broja zahteva za radne dozvole u prethodnim godinama, sa ciljem da program odgovori na realne potrebe privrede", navodi se u saopštenju vlade.
(EUpravo zato.rs)